Da li nas pametni televizori, telefoni i zvučnici prisluškuju?

Tekstovi o zaštiti, 22.01.2024, 12:00 PM

Da li nas pametni televizori, telefoni i zvučnici prisluškuju?

Dugi niz godina kruže glasine o tome da nas pametni uređaji, pre svega telefoni, prisluškuju. Sigurno ste čuli priču ili ste i sami doživeli da pričate o nečemu što želite da kupite, da bi zatim bili bombardovani reklamama na internetu baš za ono o čemu ste pričali.

Pre nekoliko godina istraživači iz kompanije Kaspersky proveravali su ove tvrdnje i zaključili da oglašivači ne prisluškuju. Međutim, nedavno su se pojavile vesti o dve marketinške firme koje su se hvalile da su njihovi ciljani oglasi bazirani upravo na takvom prisluškivanju. Obe kompanije su kasnije povukle svoje tvrdnje i uklonile takve izjave sa svojih veb sajtova.

U razgovorima sa klijentima, u podkastovima i na blogovima, CMG i Mindshift su pričali uglavnom istu priču mada bez ikakvih tehničkih detalja: pametni telefoni i pametni televizori navodno im pomažu da prepoznaju unapred određene ključne reči u razgovorima ljudi, koje se zatim koriste za kreiranje prilagođene publike za oglase. Ova publika, u vidu spiskova telefonskih brojeva, email adresa i anonimnih ID-ova za oglašavanje, može se koristiti za različite platforme, od YouTubea i Facebooka do Google AdWordsa i Microsoft Advertisinga i iskoristiti za ciljano oglašavanje.

Iz izjava kompanija nije jasno koje aplikacije i koje tehnologije koriste za prikupljanje informacija. Ali u dugom, sada obrisanom postu na blogu najviše se isticao sledeći pasus: „Znamo šta mislite. Da li je ovo uopšte legalno? Legalno je da vas telefoni i uređaji slušaju. Kada se prilikom preuzimanja nove aplikacije ili ažuriranja aplikacije zatraži od korisnika ugovor o uslovima korišćenja na više stranica negde u sitnim slovima aktivno slušanje je često uključeno.”

Nakon što su privukli pažnju medija, CMG je uklonio objavu sa svog bloga i izdao izvinjenje/pojašnjenje, ističući da nema prisluškivanja, i da su podaci koji se koriste za ciljane oglase sa „društvenih mreža i drugih aplikacija“.

Druga kompanija, Mindshift, samo je obrisala sve marketinške poruke o ovom obliku oglašavanja sa svog veb sajta.

Kada su ove dve kompanije lagale?

Savremeni operativni sistemi jasno pokazuju kada legitimna aplikacija koristi mikrofon. A ako, recimo, neka meteorološka aplikacija stalno sluša mikrofon, čekajući da izgovorite, recimo reči „aparat za kafu“, ikona mikrofona će zasvetleti na tabli sa obaveštenjima svih operativnih sistema.

Na pametnim telefonima i drugim mobilnim uređajima, neprekidno prisluškivanje bi ispraznilo bateriju i potrošilo podatke. Ovo ne bi moglo ostati primećeno.

Konstantno analiziranje zvuka miliona korisnika zahtevalo bi ogromnu računarsku snagu i sa finansijske strane bilo bi propast, pošto profit od oglašavanja nikada ne bi mogao da pokrije troškove takvog prisluškivanja, kažu stručnjaci kompanije Kaspersky.

Suprotno popularnom verovanju, godišnji prihod platformi za oglašavanje po korisniku je prilično mali: manje od 4 dolara u Africi, oko 10 dolara u proseku širom sveta i do 60 dolara u SAD. S obzirom da se ove brojke odnose na prihod, a ne na profit, novca za prisluškivanje praktično nema.

Na primer, čak i po najnižoj veleprodajnoj ceni Google Cloud Speetch-to-text košta 0,3 centa po minutu. Za tri sata prepoznavanja govora dnevno, moralo bi da se potroši oko 200 dolara godišnje na svakog pojedinačnog korisnika, što je previše čak i za američke reklamne firme.

Šta je sa glasovnim asistentima koji su stalno uključeni na pametnim telefonima i pametnim televizorima?

Amazon tvrdi da Alexa uvek osluškuje reč Alexa, ali samo snima i šalje glasovne podatke u oblak kada je čuje, i zaustavlja se čim se interakcija sa korisnikom završi. Kompanija ne poriče da se Alexa podaci koriste za ciljane oglase, a nezavisne studije to potvrđuju. Neki korisnici smatraju da je ovakva praksa nezakonita, a tužba koju su podneli protiv Amazona još uvek nije dobila sudski epilog. Još jedna tužba koju je protiv Amazona pokrenula američka Federalna komisija za komunikacije rezultirala je nagodbom od 30 miliona dolara. Amazonu naloženo je da plati jer nije izbrisao podatke o deci koje je prikupila Alexa. Kompaniji je takođe zabranjeno da koristi ove nezakonito prikupljene podatke u poslovne svrhe.

Dugo je bila javna tajna da drugi kompanija koje stoje iza glasovnih pomoćnika takođe prikupljaju podatke o interakciji korisnika. S vremena na vreme, te snimke slušaju živi ljudi da bi rešili tehničke probleme, obučili nove algoritme itd. Ali da li se koriste za oglase? Neke studije potvrđuju takvu praksu Googlea i Amazona, iako je to više slučaj korišćenja glasovne pretrage ili istorije kupovine, a ne stalnog prisluškivanja. Što se tiče Applea, nisu pronađene veze između oglasa i Siri ni u jednoj studiji.

„Nismo pronašli studiju posvećenu glasovnim komandama pametnog televizora, ali je odavno poznato da pametni televizori prikupljaju detaljne informacije o tome šta korisnici gledaju, uključujući video podatke iz spoljnih izvora (Blue-ray Disc plejer, računar i tako dalje). Ne može se isključiti da se glasovne interakcije sa ugrađenim pomoćnikom takođe koriste više nego što bi vam se moglo dopasti“, kažu istraživači.

Poseban slučaj je špijunski softver. Ovde se ne radi o masovnom nadzoru u reklamne svrhe, već o ciljanom špijuniranju određene žrtve. Postoji mnogo dokumentovanih slučajeva takvog nadzora čiji počinioci mogu biti ljubomorni supružnici, poslovni konkurenti, pa čak i obaveštajne agencije. Ali takvo prisluškivanje zahteva da se na žrtvin pametni telefon instalira malver, često zahvaljujući ranjivosti, bez ikakve akcije od strane cilja. Kada je pametni telefon zaražen, mogućnosti napadača su praktično neograničene. Samo oprez nije dovoljan - potrebne su mere da bi pametni telefon bio bezbedan, što uključuje instaliranje rešenja za zaštitu.

Kako se zaštititi od prisluškivanja?

Onemogućite dozvolu za mikrofon na pametnim telefonima i tabletima za sve aplikacije kojima nije potrebna. U modernim verzijama mobilnih operativnih sistema, na istom mestu pod dozvolama i upravljanjem privatnošću, možete da vidite koje su aplikacije koristile mikrofon vašeg telefona i kada. Uverite se da na ovoj listi nema ničeg sumnjivog ili neočekivanog.

Kontrolišite koje aplikacije imaju pristup mikrofonu na vašem računaru - podešavanja dozvola u najnovijim verzijama Windowsa i macOS-a su uglavnom ista kao na pametnim telefonima. Instalirajte pouzdanu zaštitu na računar da biste sprečili prisluškivanje pomoću malvera.

Razmislite o isključivanju glasovnog asistenta. Iako ne sluša neprekidno, neki neželjeni delovi razgovora mogu završiti u snimcima vaših razgovora sa njim. Ako ste zabrinuti da bi glasovi vaših prijatelja, porodice ili saradnika mogli da dođu na servere kompanija, koristite tastature, miševe i ekrane osetljive na dodir.
Isključite glasovnu kontrolu na TV-u.

Za one koji vole da puštaju muziku preko zvučnika dok, na primer, kuvaju, ovo je najteži savet. Pametni zvučnik je jedini uređaj koji može da vas prisluškuje i koji to zaista radi sve vreme. Dakle, ili morate da živite sa tom činjenicom ili ga koristite na taj način kad drugog izbora nema.

Foto: Franco Antonio Giovanella / Unsplash


Prijavite se na našu mailing listu i primajte najnovije vesti (jednom dnevno) putem emaila svakog radnog dana besplatno:

Izdvojeno

Kako da sa Googlea, Facebooka, Instagrama i TikToka uklonite fotografije vaše dece koje su postavili drugi

Kako da sa Googlea, Facebooka, Instagrama i TikToka uklonite fotografije vaše dece koje su postavili drugi

Mnogi roditelji postaju svesni rizika povezanih sa deljenjem fotografija i video snimaka dece na internetu. Međutim, pojavljuje se nova, zabrinjavaju... Dalje

Rizici ''sharentinga'': Kako će slike vaše dece koje danas delite na društvenim mrežama uticati na njih u budućnosti

Rizici ''sharentinga'': Kako će slike vaše dece koje danas delite na društvenim mrežama uticati na njih u budućnosti

„Sharenting“, kombinacija reči „sharing“ i „parenting“ („deljenje“ i „roditeljstvo“), je ... Dalje

Da li nas pametni televizori, telefoni i zvučnici prisluškuju?

Da li nas pametni televizori, telefoni i zvučnici prisluškuju?

Dugi niz godina kruže glasine o tome da nas pametni uređaji, pre svega telefoni, prisluškuju. Sigurno ste čuli priču ili ste i sami doživeli da ... Dalje

Zašto bi godinu trebalo da započnete ''digitalnim čišćenjem''

Zašto bi godinu trebalo da započnete ''digitalnim čišćenjem''

Početak godine je dobar trenutak za digitalno čišćenje - otkazivanje nepotrebnih pretplata, brisanje nepotrebnih podataka, brisanje nekorišćen... Dalje

Zbog Crnog petka lažne onlajn prodavnice preplavile internet

Zbog Crnog petka lažne onlajn prodavnice preplavile internet

Kako se bliži Crni petak (i Sajber ponedeljak), broj lažnih sajtova za prodaju se više nego udvostručio u odnosu na prethodnu godinu. Stručnjaci ... Dalje