Prikaži glavni meni

Deca na internetu: Društvene mreže i chat (2. deo)

Tekstovi o zaštiti, 18.07.2011, 10:55 AM

Deca vole društvene mreže, mesta na kojima se mogu družiti, upoznavati sa drugim ljudima, gde mogu igrati igrice i na kojima mogu gledati video snimke i fotografije. I sajber kriminalci, iz svojih razloga, takođe vole sajtove društvenih mreža.

Konstantin Ignatiev iz Kaspersky Laboratorije napravio je mali eksperiment - kreirao je profile na nekoliko različitih sajtova društvenih mreža. On je pri tom koristio osnovna podešavanja za profile i dodao svega nekolicinu prijatelja. Nedelju dana nakon registrovanja naloga, primio je poruke od nepoznatih pošiljalaca, među kojima je bilo i poruka koje su neprikladne za decu.

U jednom slučaju, kaže Ignatiev, u poruci je obavešten da je dobio nasledstvo a u istoj poruci od njega je zatraženo da pošalje podatke svog bankovnog računa na navedenu adresu kako bi mu novac bio hitno prebačen na račun.

Ovo je klasičan oblik internet prevare. Praksa pokazuje da čak i odrasli nasedaju na ovakvu vrstu poruka.

Druga poruka koju izdvaja Ignatiev sadrži molbu da se primalac poruke sastane sa pošiljaocem i link ka navodnim privatnim fotografijama pošiljaoca. Međutim, link u poruci vodi ka sajtu sa sadržajem za odrasle:

Razumljivo, većina roditelja bi bila opravdano zabrinuta ukoliko bi njihova deca prihvatila poziv nepoznate osobe da se susretnu, ili da kliknu na link kako bi videli privatne fotografije neznanca.

Međutim, opasni linkovi mogu doći i od prijatelja i poznanika čiji nalozi mogu biti hakovani i preoteti. Korisnička imena i lozinke mogu bti ukradeni pomoću lažnih veb sajtova koji izgledaju kao dobro poznate legitimne verzije istih. Obično se potencijalne žrtve namamljuju pozivom da pogledaju neki zanimljivi sadržaj, a potom se od njih, sa različitim opravdanjem i razlozima, traži da unesu korisnička imena i lozinke potrebne za pristup nalozima na sajtovima društvenih mreža. Tako pooverljivi podaci korisnika završavaju u rukama sajber kriminalaca. Posledica toga je da oni dobijaju pristup njihovim ličnim podacima i da potom koriste ukradene naloge za svoje potrebe, između ostalog, za slanje opasnih linkova, spam poruka i prevarantskih email-ova.

Na slici ispod nalazi se primer lažnog veb sajta, dizajniranog da izgleda kao popularna društvena mreža. Čak i lažna adresa liči na pravu.

Korišćenje društvenih mreža danas predstavlja veliki rizik za decu koja nemaju dovoljno životnog iskustva da naprave razliku između pravog i lažnog. Roditelji bi to trebalo da imaju na umu.

Postavlja se pitanje kako deca mogu biti zaštićena tokom boravka na društvenim mrežama. Facebook, na primer, u posebnom odeljku nudi roditeljima važne smernice za prilagođavanje dečijih naloga. Uz ovo, jedan od mehanizama zaštite je i taj da je za registraciju naloga na Facebook-u potrebno da budete stariji od 13 godina.

Instant poruke i chat

Za decu i tinejdžere, ćaskanje je možda najomiljenija aktivnost posle korišćenja društvenih mreža. Najčešći problem sa kojim se deca mogu susresti tokom chat-a je takozvani chat-spam, koji podrazumeva ponude sumnjivih usluga, zatim usluga sekusalne prirode, pa čak i proizvoda koji su u vezi sa seksom.

Kako bi zaštitili korisnike reklamiranja ovakvih usluga, mnogi programi za chat nude posebne opcije. Neki od njih imaju ugrađene alate i posebne dodatke koji služe za blokiranje spama.

Primer takvog dodatka je Pidgin Bot Sentry koji sprečava spamerske bot mreže da dodaju korisničke adrese. Ovaj dodatak takođe omogućava korisnicima da postave bilo koje pitanje drugom učesniku u chat-u koji od njih zatraži dodavanje na kontakt listu. Oni koji ne odgovore na pitanje neće moći da dodaju korisnika na svoju kontakt listu, a upravo spam bot mreže nisu u mogućnosti da pretpostave i odgovore na pitanja koja postavljaju ljudi.