Doksing: moji podaci su objavljeni na internetu, šta mogu da uradim?

Tekstovi o zaštiti, 17.02.2023, 01:00 AM

Doksing: moji podaci su objavljeni na internetu, šta mogu da uradim?

Izvor: Kaspersky

Zloupotreba tehnologije predstavlja rastući problem za mnoge ljude. Sajber nasilje i uhođenje na mreži ostaju široko rasprostranjena pretnja za korisnike interneta, posebno za žene.

Problem sa kojim se žene često suočavaju je doksing (doxing) - prikupljanje i objavljivanje ličnih podataka bez njihovog pristanka. I kao i mnogi drugi problemi zloupotrebe tehnologije, i ovaj može da se preseli iz digitalnog sveta u fizički.

Cilj “doksera” je da napravi detaljan dosije o žrtvi, a zatim ga objavi na internetu ili da zapreti žrtvi da će to učiniti. Da bi to neko uradio, nisu mu potrebni nikakvi profesionalni alati. Skoro svako može da prikupi lične podatke samo pomoću pretraživača. Dokseri to rade iz raznih razloga: da bi zastrašili, ponizili, iznudili novac, kaznili itd.

Posledice takvih radnji takođe mogu biti veoma različite, i mogu postati prilično brutalne. Neke žene su čak bile prisiljene da se presele. Na primer, nedavno je popularni Twitch streamer, Wolfabelle, bila ucenjena za seksualne usluge od strane internet doksera. Napadač je otkrio gde ona živi i zapretio da će objaviti njenu adresu i druge privatne podatke ukoliko se ne povinuje njegovim seksualnim zahtevima. Zlostavljač je čak otišao toliko daleko da je šetao po njenoj kući i slikao je, da bi joj zatim poslao te fotografije.

U drugim slučajevima, doksing može štetiti ne samo osobi čije su informacije prikupljene. Ponekad dokseri koriste dosije žrtve za kreiranje lažnog identiteta na sajtovima društvenih mreža ili u aplikacijama za upoznavanje (tzv. catfishing). Žrtva catfishinga veruje da komunicira sa osobom čiji su lični podaci, a pre svega fotografije, korišćeni za kreiranje lažnog profila na društvenoj mreži. Međutim, u većini slučajeva prevaranti zapravo ne lažiraju identitet stvarne osobe, već samo koriste nečiju sliku.

Doksing ne diskriminiše - ne morate da budete influenser ili slavna ličnost da biste postali žrtva. Često korisnici koji na kraju budu žrtve zlostavljanja zahvaljujući tehnologiji vode prilično miran život, a možda čak imaju i privatne naloge na sajtovima društvenih mreža.

Ponekad su žrtve ljudi koji su pogrešno identifikovani i pogrešno optuženi za nešto što nisu uradili. Ovo se dogodilo devojci iz Kanbere, koja je pogrešno identifikovana kao osoba na snimku na kome se čuju rasističke izjave. U roku od nekoliko sati, njeni lični podaci su se proširili na mreži. Nakon toga, ona i njena porodica su primili brojne pretnje smrću na internetu i nedeljama se nisu osećali bezbedno.

Možete testirati koliko lako možete i sami postati žrtva doksinga tako što ćete pokušati da napravite dosije o sebi ili svojim bliskim ljudima (naravno, uz njihovu saglasnost) i videćete koliko toga možete pronaći. Da biste to uradili, proguglajte i istražite šta možete da pronađete koristeći svoj ili nadimak i/ili stvarno ime bliske osobe na društvenim medijima i drugim veb sajtovima. Možda ćete biti iznenađeni koliko toga možete da otkrijete.

Najbolji način da izbegnete doksovanje je da se pripremite za njega. Stručnjaci kompanije Kaspersky imaju nekoliko saveta koji vam mogu biti od pomoći:

Učinite svoj profil privatnim i proverite ko vas prati. Na ovaj način ćete moći da kontrolišete ko vidi vaše objave. Međutim, to nije dovoljno. Razmislite ko vas prati i da li poznajete sve te ljude? Da li im verujete? Zapamtite, svako od njih može da napravi snimak ekrana onoga što ste objavili, a taj snimak više neće biti ograničen na vaš „privatni” prostor na mreži.

Razmislite 30 sekundi pre nego što nešto objavite ili podelite. Ništa na internetu nije privremeno. Objava koju ste objavili na Instagramu i kasnije obrisali mogla bi biti sačuvana na nekom veb sajtu. Izmene objava se takođe mogu pratiti. I, naravno, publika vaše objave takođe može da je sačuva.

Dakle, pre nego što objavite bilo šta na internetu ili pristanete da delite svoje informacije sa bilo kojom onlajn platformom, razmislite dva puta, ili čak tri puta ako govorimo o posebno osetljivim podacima. Nešto što biste mogli smatrati beskorisnim (kao što su veb sajtovi koje ste posetili) može biti iskorišćeno od strane doksera i korišćeno da vas profilišu.

Preispitajte svoje razumevanje ličnih podataka. Jednom kada ste doksovani, šteta se teško može popraviti. Prvo što svaki korisnik treba da uradi jeste da preispita svoj stav prema ličnim podacima i šta se podrazumeva pod tim pojmom. Lični podaci su svi podaci koji vas mogu identifikovati na direktan ili indirektan način. Na primer, vaša fotografija i prezime vas direktno identifikuju, ali i vaša e-mail adresa, broj telefona, pa čak i lokacija vašeg radnog mesta takođe mogu da vas identifikuju.

Neki lični podaci mogu biti osetljiviji od drugih. Na primer, otkrivanje verskih uverenja, etničke pripadnosti ili zdravstvenih podataka može izazvati ozbiljne probleme pod određenim okolnostima. Zato odluka o objavljivanju ovih podataka bilo gde zahteva dodatno razmišljanje.

Informacije o mestima koja često posećujete ili mestu gde živite mogu biti najosetljivije jer ih progonitelj može lako iskoristiti. Zato je ključno ograničiti pristup ovim podacima što je više moguće. Zbog toga pre nego što označite mesto na kome se nalazite dobro razmislite. Ali društvene mreže nisu jedini izvor podataka o geolokaciji.

Ponekad našu lokaciju mogu otkriti aplikacije koje koristimo. Jedan od istraživača kompanije Kaspersky koristio je aplikaciju za trčanje koja omogućava praćenje trčanja. Ubrzo se ispostavilo da drugi korisnici ove aplikacije mogu da vide tačnu rutu trčanja istraživača. Ovu informaciju, zajedno sa fotografijom i korisničkim imenom, aplikacija je podelila na mreži.

Zato proverite sve svoje aplikacije i uverite se da se vaša lokacija ne deli nepotrebno. Apple uređaji pomažu vama u tome i obavestiće vas o vašim postavkama geolokacije kada počnete da koristite novu aplikaciju. Ali u slučaju već instaliranih aplikacija ili ako koristite druge platforme, moraćete sami, ručno da proverite podešavanja.

Ako ste već žrtva doksinga, još uvek postoje neke stvari koje možete da uradite da biste umanjili štetu:

- Prijavite sve objave koje šire vaše lične podatke. Platforme društvenih mreža obično smatraju širenje takvih informacija prekršajem, tako da su velike šanse da ćete moći da uklonite objave. Takođe zamolite svoje prijatelje da ih prijave što može pomoći da se ubrza proces;

- Prikupite dokaze. Sačuvajte sve preteće e-mailove, objave drugih korisnika, telefonske pozive i sve druge povezane interakcije. Dokumentujte sve detaljno jer vam ovo može pomoći kada prijavite zloupotrebu ne samo društvenim mrežama, već i policiji.

- Obratite se policiji. Lokalna policija možda ne zna šta je doksovanje, ali će verovatno razumeti opasnost od ovakvih pretnji. Podelite sa njima sve što znate i tražite da deluju.

- Kontaktirajte svoje prijatelje i porodicu da biste dobili njihovu podršku.

Naslovna fotografija: cottonbro studio


Prijavite se na našu mailing listu i primajte najnovije vesti (jednom dnevno) putem emaila svakog radnog dana besplatno:

Izdvojeno

Šta bi trebalo da znate pre nego što objavite fotografije svoje dece na mreži

Šta bi trebalo da znate pre nego što objavite fotografije svoje dece na mreži

Roditeljstvo 21. veka je čvrsto utemeljeno na tehnologiji. Od mobilnih telefona koji zabavljaju decu dok obavljaju poslove po kući, do aplikacija ko... Dalje

Veb pregledači koji štite vašu privatnost: vodič za početnike

Veb pregledači koji štite vašu privatnost: vodič za početnike

Ako ste korisnik jednog od najpopularnijih veb pregledača na svetu - Google Chromea, koji koristi dve trećine korisnika interneta iz celog sveta, o... Dalje

8 najčešćih prevara sa kojima se možete susresti ako koristite aplikaciju Telegram

8 najčešćih prevara sa kojima se možete susresti ako koristite aplikaciju Telegram

Telegram je popularna aplikacija među prevarantima iz nekoliko razloga. Prvo, nudi visok nivo anonimnosti, jer se korisnici mogu prijaviti bez otkriv... Dalje

Oglašivači dele podatke o korisnicima interneta sa obaveštajnim agencijama

Oglašivači dele podatke o korisnicima interneta sa obaveštajnim agencijama

Svaki klik na veb sajt, svako skrolovanje u mobilnoj aplikaciji i svaka reč koju unesete u pretragu prate desetine tehnoloških i marketing kompanija... Dalje

Šta ne treba deliti sa AI čet-botovima

Šta ne treba deliti sa AI čet-botovima

AI čet-botovi su postali izuzetno popularni i korisni alati za dobijanje informacija, saveta i pomoći o raznim temama. Možete ih koristiti za krei... Dalje