Malveri iza kojih stoje države: da li je to sajber rat

Tekstovi o zaštiti, 27.03.2013, 08:57 AM

Malveri iza kojih stoje države: da li je to sajber rat

Kada se iza malvera ne krije organizovana kriminalna grupa čiji je cilj zarada krađom i prevarama ili haktivisti koji pokušavaju da privuku pažnju motivisani nekim političkim i drugim idejama, treći potencijalni krivac je najčešće neka država. Tako trenutno stoje stvari u svetu malvera.

Vlasti širom sveta koriste malvere za unutrašnje potrebe ali i izvan država kojima vladaju. Unutar države, “čuvari zakona” koriste spyware, programe za špijunažu, za prikupljanje dokaza tokom istraga o počiniocima krivičnih dela. Totalitarni režimi koriste malvere za nadzor nad aktivnostima svojih građana.

Izvan države, vlasti koriste malvere za špijuniranje drugih država. Špijunaža nije ništa novo. Vremena su se promenila, nove tehnologije pružaju nove mogućnosti. U prošlosti, informacije su se čuvale na papiru, pa su špijuni imali težak zadatak da ih ukradu. U digitalnoj eri, špijuni više ne moraju da rizikuju fizičkim prisustvom na “neprijateljskoj teritoriji”. Sada je krađa informacija moguća i "iz fotelje", preko interneta.

Mnoge države su umešane u sajber špijunažu, a Kina je najčešće među okrivljenima zbog navodnog špijuniranja i krađe tajnih istraživačkih i razvojnih dokumenata iz SAD, sa ciljem unapređenja sopstvene tehnologije i ekonomije. Ali Kina nije jedina kojoj se pripisuju ovakve aktivnosti. SAD, Izrael, Rusija, Indija i druge države takođe se spominju u kontekstu sajber špijunskih operacija.

Kako države špijuniraju druge države? Obično napadači koriste exploit za postavljanje backdoor-a na odabranom računaru koji pripada nekoj kompaniji ili organizaciji koja je meta napada. Exploit koristi slabost u softveru, a backdoor omogućava napadaču pristup računaru ili mreži žrtve i poverljivim informacijama.

Napadači najčešće koriste dve različite metode za ubacivanje malvera u računare svojih meta. Jedna metoda uključuje email sa atačmentom sa exploit-om koji se šalje nekom od zaposlenih u organizaciji ili kompaniji. Ideja je prevariti onog kome je poslat email da otvori prilog u emailu. Obično se to postiže tako što je navodni pošiljalac emaila neko koga žrtva poznaje i kome veruje, ali se i sadržaj emaila pažljivo bira tako da email izgleda relevantno. Ako trik uspe i žrtva klikne na atačment, šteta je pričinjena.

Druga metoda, poznata kao “watering hole” napad, podrazumeva da ispravno pretpostavite ili znate koje web sajtove žrtva često posećuje. Napadač treba da napadne jedan takav web sajt pre nego što napadne žrtvu i da ga inficira tako da kada žrtva poseti svoj omiljeni web sajt, njen računar će takođe biti zaražen. Pored žrtve, i svako drugi ko poseti zaraženi web sajt može i sam biti zaražen, ali to je već kolateralna šteta.

Kada je reć o sajber ratu, tu postoje neke nedoumice. Ono što se danas dešava nije sajber rat, smatraju stručnjaci F-Secure. To je špijuniranje a špijuniranje se događa i za vreme rata i u miru. Ponekad ima slučajeva sabotaže, kao što je onaj sa Stuxnet-om. Ali ipak, to nije rat. Kada dođe do rata između dve tehnološki napredne države, tu će sigurno biti i takvih elemenata, tako da termin “sajber rat” treba sačuvati za pravu stvar.


Prijavite se na našu mailing listu i primajte najnovije vesti (jednom dnevno) putem emaila svakog radnog dana besplatno:

Izdvojeno

Šta će se desiti sa vašim podacima ako više ne budete mogli da koristite Google nalog: Google ima plan

Šta će se desiti sa vašim podacima ako više ne budete mogli da koristite Google nalog: Google ima plan

Šta se dešava sa našim digitalnim nalozima kada prestanemo da ih koristimo? To je nešto o čemu bi trebalo misliti, s obzirom da takvi nalozi mogu... Dalje

Koliko su opasne piratske video igre

Koliko su opasne piratske video igre

Sve dok ljudi budu tražili besplatne igre u vidu nelicenciranih kopija, sajber kriminalci će ih pljačkati. Stručnjaci kompanije Kaspersky pratili... Dalje

Kako da bezbedno koristite javni Wi-Fi

Kako da bezbedno koristite javni Wi-Fi

Besplatan pristup internetu bilo kada i bilo gde više nije luksuz. Gde god da se nađemo tražimo hotspot: u kafićima, u hotelima, na plaži. Ali c... Dalje

Zašto nikada ne treba pristati na ucene sajber kriminalaca

Zašto nikada ne treba pristati na ucene sajber kriminalaca

Kada bi vam uređaj bio zaražen ransomwareom, da li biste platili kriminalcima da bi vam vratili fajlove? Pre svega, plaćanjem sajber kriminalcima, ... Dalje

Privatnost na internetu i šta vi možete uraditi da je sačuvate

Privatnost na internetu i šta vi možete uraditi da je sačuvate

Za ljude koji su skloni da previše vremena provode na internetu, čuvanje vlastite privatnosti može biti veliki izazov. Sa aplikacijama i veb sajtov... Dalje