Šta su kolačići veb sajtova i da li bi trebalo da ih olako prihvatate

Tekstovi o zaštiti, 13.01.2022, 10:00 AM

Svaki veb sajt prikuplja informacije o vama i vašim aktivnostima i te informacije čuva na vašem uređaju u obliku malih fajlova koji se zovu kolačići.

Kolačići čine veb sajt pogodnijim za korisnike, pomažu veb sajtu da radi pouzdanije i prate aktivnosti posetilaca.

Iako se često povezuju samo sa praćenjem korisnika, kolačići imaju i svoje prednosti. Oni vas identifikuju na veb sajtu i čuvaju vaša podešavanja (ako postoje). Na primer, veb sajt za rezervaciju hotela može da zapamti valutu koju ste izabrali za plaćanje, a ako označite opciju "Zapamti me" na stranici za prijavu na društvenu mrežu, nećete morati da unosite svoje korisničko ime i lozinku svaki put kada posetite sajt. Kada se vratite na veb sajt, on proverava da li na vašem uređaju ima odgovarajućih kolačića, prepoznaje vas i automatski vam dozvoljava da pristupite nalogu.

Međutim, osim što imaju funkcije koje su korisne za posetioce veb sajtova, kolačići omogućavaju onlajn servisima da prikupljaju korisničke podatke kako bi na osnovu njih davali predloge i prikazivali relevatne oglase. Takvi kolačići ne moraju biti samo kolačići veb sajta koji ste posetili, već i kompanija sa kojima su vlasnici sajta sklopili ugovore o partnerstvu. Takvi kolačići se nazivaju kolačićima treće strane, i oni su razlog zašto mnogi misle da su kolačići samo alati za praćenje.

Pošto kolačići prikupljaju privatne informacije koje bi trebalo da budu zaštićene, mnoge zemlje su donele zakonodavne i regulatorne akte koji zahtevaju od vlasnika veb sajtova da traže od korisnika pristanak za prikupljanje njihovih podataka. Jedna od njih je Direktiva 2002/58/EC Evropskog parlamenta i Evropskog saveta. To je razlog zašto tako često vidite male prozore koji traže da dozvolite kolačiće.

Kako bi što brže došli do onoga što ih je dovelo na veb sajt, korisnici mogu odmah kliknuti na "OK" ili "Prihvati" i tako zatvoriti taj dosadni prozor, čak i ako to znači da dozvoljavaju ko zna kome da prikuplja ko zna kakve informacije. Neki ljudi će možda pažljivo pročitati to obaveštenje, ali mnogo manji broj je onih koji bi preduzeli sledeći korak i konfigurisali kolačiće sajta.

Programeri imaju tendenciju da podstiču korisnike da kliknu na opciju "Prihvati sve", tako što je to dugme obično veliko i upadljivo, dok je dugme “Prilagodi podešavanja” najčešće manje uočljivo. Pokušaji nekih veb sajtova da zakomplikuju upravljanje kolačićima su često predmet kritika zagovornika privatnosti.

Stručnjaci Kaspersky Laba sproveli su eksperiment kako bi utvrdili kako funkcioniše konfiguracija kolačića. Primarni cilj eksperimenta je bio da se utvrdi da li veb sajtovi govore korisnicima da koriste kolačiće, da li korisnici imaju opciju da odbiju kolačiće, kako podešavanja koja korisnici izaberu na veb sajtu utiču na broj sačuvanih kolačića, kao i da li je konfigurisanje kolačića na veb sajtovima brz i lak proces.

U tu svrhu odabrana su 32 sajta: deset sajtova medija, osam sajtova privatnih kompanija, četiri sajta organizacija iz oblasti kulture i sporta, četiri obrazovna veb sajta, dva vladina veb sajta i četiri koja spadaju u druge kategorije.

Pre posete svakom veb sajtu, istraživači su obrisali sve kolačiće sa računara kako bi sajt pomislio da je to prva poseta. Zatim su otišli na veb sajt i proverili da li su kolačići sačuvani na uređaju, i ako jesu, koji su to kolačići. Ako bi se pojavio prozor koji daje opciju prelaska na podešavanja, proverili su koji kolačići su omogućeni, a koji podrazumevano onemogućeni.

Od 32 veb sajta, 14 nije obavestilo o korišćenju kolačića niti je pružilo opciju za njihovo konfigurisanje. Pored toga, odmah nakon što su istraživači otvorili veb sajtove, oni su sačuvali kolačiće na uređaju.

Istraživači su zatim proverili da li ovi sajtovi nude bilo kakav način za upravljanje kolačićima pregledajući njihovu politiku privatnosti i otkrili da je moguće, barem teoretski, blokirati veb sajtove da prikupljaju i koriste podatke korisnika. Istraživači kažu da su u zavisnosti od veb sajta, imali jednu od dve opcije: ili da direktno kontaktiraju marketinške kompanije sa kojima vlasnici veb sajtova sarađuju ili da pišu administratorima sajta i zamolite ih da ih ne prate. U praksi, to nisu baš najzgodniji načini da se zaštitite od praćenja.

Od 32 veb sajta koji su bili deo eksperimenta, 18 je omogućilo podešavanje kolačića, ali su to dozvolili samo za neke kolačiće, zahtevajući od istraživača da zadrže one „neophodne“. Od tih 18, za većinu (14) su reklamni kolačići u podešavanjima odmah onemogućeni.

Neprijatno iznenađenje je bilo to što je sedam veb sajtova odmah postavilo kolačić.

“Nismo ni imali priliku da se odlučimo da li želimo da prihvatimo sve kolačiće ili da pogledamo podešavanja - sajt je već zabeležio nešto o nama”, rekli su istraživači Kaspersky Laba.

Na veb sajtovima koji su uradili ono što je trebalo, nudeći pravo izbora, utvrđeno je da su i nakon onemogućavanja svih kolačića, jedan do tri kolačića završila na računaru. U slučajevima kada su prihvaćeni svi kolačići, na računaru je u proseku sačuvano 20 do 30 kolačića. Ova desetostruka razlika jasno pokazuje zašto bi trebalo da otvorite podešavanja, kažu istraživači.

Iako je eksperiment pokazao da možete odbiti kolačiće u podešavanjima veb sajtova, raditi to svaki put je nezgodno i zamorno. Za to postoji rešenje - možete blokirati kolačiće trećih strana (tj. uglavnom reklamne) ili onemogućiti sve kolačiće u podešavanjima pregledača. Imajte na umu da ako onemogućite sve kolačiće, neki veb sajtovi neće funkcionisati kako bi trebalo.

Drugo rešenje je to da mnogi veb pregledači nude anonimni režim. Kada je omogućen, ovakav režim dozvoljava veb sajtovima da instaliraju kolačiće, ali ih pregledač automatski briše kada zatvorite prozor bez arhiviranja. Ovo je korisno ako, na primer, morate da koristite računar koji nije vaš.

Sva ova podešavanja, blokiranja i režimi imaju za cilj da spreče praćenje. Nažalost, sve to nije dovoljno da nas u potpunosti zaštiti od praćenja jer veb sajtovi imaju iznenađujući broj drugih načina za praćenje korisnika.

Preporuka istraživača je korišćenje dodatne zaštite, kao na primer one koju pruža Kaspersky Internet Security koji ima funkciju privatnog pregledanja za blokiranje praćenja.

Zaključak istraživača je da najefikasnije rešenje nije da se bavite podešavanjima svakog veb sajta pojedinačno, već da sve konfigurišete u pregledaču, u meniju podešavanja odakle možete da blokirate kolačiće. Ako je potrebno, možete napraviti izuzetke za neke veb sajtove.