Zbog Crnog petka lažne onlajn prodavnice preplavile internet
Tekstovi o zaštiti, 22.11.2023, 13:00 PM
Kako se bliži Crni petak (i Sajber ponedeljak), broj lažnih sajtova za prodaju se više nego udvostručio u odnosu na prethodnu godinu. Stručnjaci apeluju na kupce da budu oprezni jer sajber kriminalci neće propustiti priliku da iskoriste najprometnije dane kupovine u godini.
Istraživanje koje je sprovela kompanija Netcraft pokazaje da je od kraja oktobra 2023. godine došlo do povećanja broja lažnih onlajn prodavnica za 135% u odnosu na oktobar prošle godine, što je alarmantan rast od 63% u odnosu na prošlu godinu.
Tokom Crnog petka i Sajber ponedeljka, mnoge onlajn prodavnice nude ogromne popuste na proizvode, što olakšava posao sajber kriminalcima. U ponude prema kojima bi inače bili sumnjičavi, mnogi će ovih dana poverovati zbog Crnog petka.
Lažne onlajn prodavnice imitiraju veb sajtove luksuznih brendova i etabliranih trgovaca i nude robu sa visokim popustom. Primarni cilj je krađa podataka o plaćanju kupaca i drugih osetljivih informacija, koje se ili koriste direktno ili prodaju drugim sajber kriminalcima. Čak i ako se žrtvama isporuči roba, što se najčešće ne događa, ona će biti falsifikat.
Uobičajena tehnika koju koriste sajber kriminalci na lažnim sajtovima je kopiranje autentičnih logotipa, žigova i proizvoda sa legitimnih sajtova kako bi ih učinili što uverljivijim.
Druga tehnika koju koriste prevaranti je hostovanje lažnih sajtova na domenima koji veoma liče na domene poznatih kompanija. Uobičajena taktika je dodavanje imena zemlje nazivu sajta, što bi trebalo da ubedi potencijalne žrtve da je reč o ovlašćenom distributeru u određenom regionu. Cilj ostaje isti - prevariti korisnike da misle da su na pouzdanom veb sajtu.
Netcraft napominje da neće svaki lažni sajt biti replika sajta poznatog brenda ili onlajn prodavnice. Mnogi su generičke, nebrendirane onlajn maloprodajne platforme, a kriminalci se nadaju da će ogromni popusti na luksuzne artikle biti dovoljni da privuku kupce koji traže povoljnije cene.
Pre nego što rešite da potrošite svoj novac, razmislite da li su cene previše dobre da bi bile istinite. Lažne prodavnice često nude ekstremne popuste od 50% do 95%, prikazujući precrtanu staru (verovatno naduvanu) cenu.
Sledeće što morate proveriti je da li prodavnica pruža kontakt podatke kao što su adresa i broj telefona. Odsustvo ovih informacija je jasan pokazatelj loše namere, kao i prisustvo generičkog i šablonskog sadržaja u odeljku „O nama“, koji često uključuje tekst koji bi mogao da se koristi za bilo koju kompaniju (na primer, „Ponosni smo na kvalitet i doslednost proizvoda i usluga koje pružamo našim kupcima i tu smo da učinimo vaše iskustvo kupovine na mreži odličnim“).
Obratite pažnju na to kako se sajt reklamira. Lažne prodavnice često imaju ikone društvenih mreža, ali na njima nema linkova niti su povezane sa profilom kompanije.
Obratite pažnju na dizajn sajtova. Lažni sajtovi retko tačno imitiraju brend. Obično je dobro poznati logo ubačen u unapred dizajnirani šablon po izboru prevaranata. Drugi indikator je „nepodudaranje brenda“, gde na primer lažna prodavnica koja bi trebalo da prodaje elektroniku ima logo kompanije Nike.
Vodite računa o domenu sajta. Lažni sajtovi često koriste imena domena koja su slična poznatim brendovima, ali su pogrešno napisana, ili su im dodata imena zemalja ili reči kao što je prodaja ili popust.
Lažne prodavnice štete kupcima i odvraćaju potencijalni saobraćaj od legitimnih maloprodaja. One takođe finansijski koštaju brendove i štete njihovoj reputaciji. Teško stečenu reputaciju brenda, možda godinama stvaranu, kriminalci mogu trenutno uništiti.
Foto: Negative Space / Pexels
Izdvojeno
Sajber kriminalci sve više koriste veštačku inteligenciju za skoro sve vrste prevara
Kada je reč o prevarama, sajber kriminalci se sve više oslanjaju na veštačku inteligenciju (AI) za generisanje teksta, slika, zvuka i videa, upozo... Dalje
Seksualni gruming na internetu u porastu: šta roditelji mogu da urade da bi zaštitili decu
Prema podacima britanskog Nacionalnog društva za prevenciju okrutnosti prema deci (NSPCC), gruming (grooming) na internetu je dostigao rekordan nivo,... Dalje
10 sekundi je dovoljno hakerima da dobiju pristup vašem Gmail nalogu - ali samo bez panike
Gubitak pristupa email nalogu je zastrašujuća stvar s obzirom da većina nas koristi email naloge za posao, kupovinu i zabavu na mreži. Google ka... Dalje
Da li hapšenje vlasnika Telegrama ugrožava vaše podatke iz aplikacije
Osnivač Telegrama Pavel Durov pušten je iz pritvora u Francuskoj juče poslepodne, a tužilaštvo u Parizu je saopštilo da je pokrenuta zvanična i... Dalje
Kako prevaranti koriste veštačku inteligenciju za prodaju lažnih medicinskih suplemenata na društvenim mrežama
Sponzorisani sadržaj je sve prisutniji na društvenim mrežama. Sponzorisane objave često mogu biti korisne jer su prilagođene tako da se prikazuju... Dalje
Pratite nas
Nagrade