Da li proveravate linkove na društvenim mrežama?

Društvene mreže, 10.12.2010, 03:00 AM

Eksperiment sproveden na Facebooku i Twitteru pokazao je da će 97% ispitanika bez razmišljanja kliknuti na bilo koji link koje vide na društvenoj mreži bez ikakve prethodne provere na prisustvo malicioznog programa.

Vesti, nesreće, paranormalne aktivnosti, naučna otkrića, ratovi, predviđanja, problemi bezbednosti ili crne rupe u svemiru. Informacije o svemu ovome možete naći na internetu, a sve češće su najbrži izvor informacija društvene mreže na kojima milioni korisnika neprestano dele linkove ka svim ovim temama. Sajber-kriminalci su ovoga svesni, pa oslanjajući se na ljudsku radoznalost postavljaju maliciozni sadržaj maskiran kao regulani sadržaj koji je povezan sa nekom od nabrojanih tema.

Sabina Daču, autorka teksta na Malware City blogu je sprovela eksperiment kako bi otkrila koliko korisnika poštuje pravila proveravajući linkove na koje nailaze na društvenim mrežama kako bi videli da li link vodi ka malicioznom programu ili ne.

Daču je koristila dve poznate društvene mreže za svoj eksperiment, tako što je kreirala atraktivan ali “uobičajen” test-profil: reč je navodno o tridesetogodišnjakinji koja radi u marketingu. Za sliku profila korišćena je fotografija pejsaža tako da slika nije imala bilo kakav uticaj na ispitanike.

Eksperiment se sastojao iz dva odvojena dela: prvog koji je bio posvećen širenju društvenog kruga test-korisnika i koji je trajao 3 nedelje, i drugi deo, čiji je cilj bila provera navika korisnika društvenih mreža a trajao je nedelju dana.

Tokom prve tri nedelje korišćen je jednostavan algoritam - svakodnevno su objavljivana 3 skraćena linka koja se bila vezana za teme kao što su naučna otkrića, nesreće, problemi bezbednosti, vesti iz šou biznisa. Svi oni su bili praćeni zahtevom: “Ako link ne radi, molim da me obavestite kako bih koristila drugi sistem za skraćivanje linkova”. Naravno, u “klub” test profila svi su bili dobrodošli, a Daču je svakodnevno objavljivala 3-5 poruka kako bi bi se uspostavila dobra komunikacija test-profila i sagovornika.

U četvrtoj nedelji, pošto je test-profil zadobio poverenje drugih korisnika, promenjen je algoritam - svakodnevno su objavljivana 3 linka koji su vodila ka veb-stranicama zaraženim malicioznim programom; korisnici su upoznati sa servisom za skraćivanje linkova a Daču je menjala samo jedno slovo u tako skraćenim linkovima kako bi stranice ka kojima vode učinila nedostupnim i neškodljivim. Kao i u prve tri nedelje, svi ovi namerno izmenjeni linkovi bili su praćeni zahtevom “ Ako link ne radi, molim da me obavestite kako bih koristila drugi sistem za skraćivanje linkova”. Na taj način je utvrđivan minimalan broj korisnika koji pristupaju pojedinačnim linkovima.

Kada bi Daču dobila poruku da nije moguće pristupiti stranici, odgovarala bi pitanjem da li je korisnik pokušao da proveri da li je link maliciozan, iznoseći pretpostvke da je antivirus na kompjuteru korisnika blokirao link, i ponudila bi drugi, “normalni”, “čisti” link.

Rezultati eksperimenta su bili sledeći: u prve tri nedelje test-profil je uspeo da u svoju društvenu mrežu uključi 1928 korisnika iz dve dobro poznate društvene mreže.

Ispostavilo se da su neke teme zanimljivije korisnicima od ostaliih, tako da je 38% korisnika kliknulo na linkove koji su povezani sa nesrećama, 33% korisnika je pokazalo interesovanje za vesti iz šou biznisa, 21% njih je bilo zainteresovano da čita tekstove o bezbednosti, a 15% korisnika su zanimala naučna otkrića.

Na pitanje da li proveravaju linkove na koje nailaze na društvenim mrežama, čak 97% korisnika je odgovorilo odrečno, navodeći da su kliknuli na linkove kada su objavljeni, bez razmišljanja da bi link mogao voditi kao malicioznom sadržaju.