Podaci sa Facebook profila iskorišćeni za hakovanje email naloga internet korisnica

Društvene mreže, 17.01.2011, 00:43 AM

Mišljenja korisnika o količini ličnih podataka koju treba deliti sa drugima na društvenim mrežama, kakav je Facebook, su podeljena. Korisnici koji deljenje personalnih podataka sa drugima na Facebooku ne vide kao bezbedonosni problem, mogla bi da zabrine priča koja sledi.

Naime, dvadesettrogodišnji Džordž Semjuel Bronk koristio je podatke sa Facebook profila kako bi hakovao e-mail naloge ženskih korisnika, krao njihove kompromitujuće fotografije i potom ih ucenjivao. Bronk se prošle nedelje izjasnio krivim po sedam navoda optužnice.

Bronk je koristio jednostavan i očigledan, ali veoma domišljat metod za hakovanje ovih naloga. Naime, s obzirom da se sistem za oporavak lozinki za veb-mail naloge može zaobići pomoću informacija sa Facebook profila, kao što su omiljena hrana, omiljene boje i druge, jednom kada bi se domogao ovakvih podataka, on bi pokušao sa hakovanjem e-mail naloga. Ukoliko bi uspeo u tome, menjao bi lozinku za pristup nalogu, blokirajući pristup vlasniku naloga i to bi bio početak.

Bronk je pretraživao foldere "Sent Message" ("Poslate poruke"), tragajući za golišavim fotografijama korisnica ili video snimcima. Nekada bi, zabave radi, slao takve fotografije svima sa kontakt liste hakovanog e-mail naloga, dok bi u drugim slučajevima ucenjivao korisnice preteći im da će objaviti sporne fotografije ukoliko mu ne dostave još takvih fotografija. jedna od žrtava je ovo nazvala "virtuelnim silovanjem". ponekad bi pomoću hakovanih e-mail naloga hakovao i same Facebook naloge, i koristeći ih na različite zlonamerne načine.

Navodi optužbe za koje se Bronk pred Višim sudom u Sakramentu izjasnio krivim, uključuju upad u računare i dečiju pornografiju. On se suočava sa mogućnošću kazne zatvora u trajanju od 6 godina, a izricanje kazne očekuje se u martu ove godine. Prema procenama, on je hakovao stotine e-mail naloga korisnica iz čak 17 zemalja širom sveta.

Malo je verovatno da će ovakav slučaj sprečiti ženske korisnike na internetu da putem e-maila šalju fotografije koje bi ih mogle kasnije kompromitovati, što bi svakako bilo najbezbednije. Međutim, s obzirom da mnogi veb-mail sajtovi nude korisnicima mogućnost da sami osmisle pitanje za oporavak lozinke, sličan problem bi se mogao rešiti izborom pitanja čiji se odgovor ne nalazi među informacijama ili objavama na Facebooku. Drugi način je da na standardna pitanja dajete pogrešne odgovore i da ih naravno upamtite. U svakom slučaju, ovo je samo još jedan razlog da dobro razmislite pre nego podelite sa ostalima najintimnije podatke o sebi.