Preterana upotreba Facebook-a dovodi do psihičkih poremaćaja kod mladih

Društvene mreže, 10.08.2011, 11:16 AM

Korišćenje Facebook-a i drugih društvenih mreža može imati značajno nepovoljne efekte na tinejdžere i mlade ljude, pokazuje najnovije istraživanje koje je na 119. konferenciji američkog udruženja psihologa održanoj u Vašingtonu tokom proteklog vikenda prezentovao autor istraživanja “Kako društvene mreže mogu pomoći i naškoditi našoj deci”, doktor Leri Rouzen, profesor psihologije na državnom univerzitetu u Kaliforniji.

Otkrića do kojih je tokom istraživanja došao doktor Rouzen rezultat su odgovora 1000 adolescenata koji su odgovarali na pitanja testa koja im je prosledio istraživač kao i njegove petnaestominutne opservacije 300 tinejdžera tokom sprovođenja istraživanja.

Tinejdžeri i adolescenti su veoma privrženi digitalnim servisima današnjice, i provode veliki deo svog vremena na sajtovima društvenih mreža, kao i u komunikaciji sa prijateljima i rođacima preko SMS poruka, daleko više nego komunicirajući sa istim ljudima telefonom ili licem u lice.

Niko ne može da porekne da je Facebook promenio društvene odnose, naročito među mladim ljudima, ali uticaj društvenih mreža nije samo pozitivan, ističe Rouzen.

Tinejdžeri koji koriste Facebook pokazuju mnogo češće narcističke tendencije ali i znakove psiholoških poremećaja, uključujući tu i asocijalno ponašanje, maniju i agresivnost.

Preterana svakodnevna upotreba medija i tehnologija ima negativan uticaj na zdravlje sve dece, kako u mlađem tako i u tinejdžerskom uzrastu, čineći ih sklonim anksioznosti, depresiji i drugim psihološkim poremećajima, ali i podložnijim nekim zdravstveim problemima koji bi se mogli pojaviti u budućnosti.

Facebook izaziva poremećaj pažnje i može negativno uticati na procese učenja. Istraživanje pokazuje da deca školskog uzrasta ali i studenti koji su proveravali novosti sa Facebook-a najmanje jednom tokom petnaestominutnog ispitivanja imaju niže ocene u školi i na studijama.

Međutim, Facebook ima i neke pozitivne uticaje na razvoj dece i adolescenata koje ističe doktor Rouzen. Naime, mladi koji provode više vremena na Facebook-u pokazuju više “virtuelnog saosećanja” prema svojim online prijateljima. Introvertna deca u adolescentskom uzrastu mogu se zahvaljujući Facebook-u bezbolnije socijalizovati iza bezbednosti ekrana monitora ili telefona nego što bi to bio slučaj u realnim situacijama.

Rouzen je uputio poruku roditeljima da moraju kontrolisati aktivnosti svoje dece na društvenim mrežama. To uključuje i razgovor o uklanjanju neprikladnog sadržaja i prekid veza sa ljudima koje roditelji smatraju problematičnim. Međutim, špijuniranje dece je besmisleno, smatra doktor Rouzen. Roditelji moraju biti svesni i obavešteni o trendovima na internetu i najnovijim tehnologijama, veb sajtovima i programima koje deca koriste, ali istovremeno, ne smeju biti paranoični s tim u vezi.

“Ukoliko mislite da treba imati neki kompjuterski program za tajno praćenje aktivnosti vašeg deteta na društvenim mrežama, samo gubite vreme. Dete će naći rešenje za to u roku od par minuta,” kaže Rouzen. Umesto toga, doktor Rouzen savetuje roditeljima da razgovaraju sa svojom decom o tome šta je primereno njihovom uzrastu i da nastoje da izgrade odnos poverenja sa njima, tako da kada se pojavi problem, bilo da je reč o nekoj uznemiravajućoj fotografiji ili zlostavljanju deteta, ono oseti da može da razgovara sa roditeljima o tome. Komunikacija je suština roditeljstva. “Treba da razgovarate sa svojom decom, ili još bolje, da ih slušate. Pričajte jedan minut, slušajte pet minuta,” savet je doktora Rouzena.

Prošle godine objavljeni su rezultati istraživanja prema kojima je 57% žena koje su učestvovale u istraživanju izjavilo da češće komunicira sa ljudima na internetu nego u realnom životu, licem u lice, a 39% ispitanica je sebe nazvalo Facebook zavisnicima.

Još jedna studija, objavljena u martu prošle godine pokazala je da su ljudi toliko opsednuti društvenim mrežama da je 48% ispitanih priznalo da proverava novosti na svojim Facebook i Twitter profilima tokom noći ili odmah po buđenju. Tada je objavljen i neverovatan podatak da 19% ispitanika mlađih od 25 godina objavljuje statusne poruke na Facebook-u ili Twitter-u ukoliko se probudi u toku noći.