Bivši direktor bezbednosti u kompaniji Facebook sada radi za američku obaveštajnu agenciju NSA

Ostale vesti, 25.06.2013, 09:02 AM

Bivši direktor bezbednosti u kompaniji Facebook sada radi za američku obaveštajnu agenciju NSA

Čovek koji je bio odgovoran za privatnost i bezbednost podataka više od milijardu korisnika Facebook-a, Maks Keli, nekada prvi čovek Facebook-ovog tima za bezbednost, sada radi za američku Nacionalnu agenciju za bezbednost (NSA) koja je pod lupom javnosti od trenutka kada je bivši saradnik CIA Edvard Snouden dostavio medijima tajne dokumente o programu PRIZMA i masovnom nadzoru telefonske i internet komunikacije građana SAD i korisnika interneta širom sveta.

Kada je 2010. godine Maks Keli napustio Facebook, on nije, kao što je to najčešće slučaj sa vodećim ljudima tehnoloških kompanija, otišao u neku konkurentsku kompaniju kao što je Google ili Twitter, već u državnu instituciju koja za potrebe američkih vlasti prikuplja, analizira i koristi podatke miliona korisnika usluga internet kompanija, baš kao što to radi i Facebook. Jedina razlika je što je NSA obaveštajna agencija, a Facebook to radi zarad profita.

Keli je bio zaposlen u Facebook-u u trenutku kada se kompanija pridružila programu PRIZMA Nacionalne agencije za bezbednost.

Nacionalnoj agenciji su potrebni ljudi kao što je Keli. Šta više, NSA angažuje svoje zvaničnike najvišeg ranga na regrutovanju najboljih među najboljima među stručnjacima za tehnologiju i hakovanje. Tako se prošlog leta na najvećoj svetskoj hakerskoj konferenciji Defcon koja se održava u Las Vegasu pojavio lično i direktor agencije general Kejt Aleksander koji je i komandant Sajber komande Pentagona. Razlog za njegovo pojavljivanje na Defcon-u je nema sumnje bio taj da se špijunska agencija na čijem je čelu osnaži angažovanjem najboljih među hakerima.

Kelijev prelazak iz Facebook-a u NSA samo podgreva spekulacije da su veze između tehnoloških kompanija i vlasti jače nego što se pretpostavljalo iako kompanije uporno negiraju navode Snoudena da NSA ima direktan pristup njihovim serverima, tvrdeći da se podaci korisnika predaju vlastima samo u slučaju kada su zakonski primorane da to urade.

Međutim, kako piše Njujork Tajms, s obzirom da tehnološke kompanije imaju ono što je obaveštajnoj agenciji neophodno a to je ogromna količina privatnih podataka građana ali i najsofisticiraniji softver za analizu ovih podataka, NSA je jedan od najznačajnijih klijenata kompanija u Silicijumskoj dolini. Zato ne čudi što američke obaveštajne agencije investiraju u start-up projekte u Silicijumskoj dolini i zapošljavaju stručnjake kao što je Maks Keli.

Sadašnji i bivši zvaničnici kompanija kažu da se ponekad tajno formiraju zajednički timovi agencije i kompanija koje traže načine za potpuniju saradnju sa NSA, kako bi podaci korisnika bili dostupniji agenciji. Kompanije to rade kako bi imale kontrolu nad tim, ali i zbog toga što su izložene suptilnom ali snažnom pritisku NSA da se agenciji olakša pristup podacima korisnika. Tako linija koja razdvaja ove kompanije i obaveštajne agencije postaje sve nejasnija.

Facebook je nedavno objavio podatke o broju zahteva za podacima koje su obaveštajne agencije uputile kompaniji. Prema onome što je objavljeno, u drugoj polovini prošle godine kompanija je dobila između 9000 i 10000 zahteva za podacima o oko 19000 korisničkih naloga.

Govoreći na hakerskoj konferenciji Defcon, Maks Keli je izneo stav da su kompanije u čijem su vlasništvu društvene mreže veoma važne za odbranu.

Ono što je nepoznato je kakva je Kelijeva uloga u tajnom programu PRIZMA, ali njegov prelazak iz Facebook-a u NSA je bez sumnje znak da će velike tehnološke kompanije i obaveštajne agencije još više sarađivati u budućnosti.

I ovde se ne završava priča o bliskim vezama između internet kompanija i obaveštajnih agencija.

Kako piše Njujork Tajms, Skype je pre pet godina započeo sopstveni tajni program, "Project Chess", u okviru koga se razmatraju pravna i tehnička pitanja koja se tiču dostupnosti Skype komunikacije obaveštajnim agencijama i drugim državnim službama. Prema izvorima koji su upućeni u detalje o ovom projektu a koji su želeli da ostanu anonimni kako bi izbegli probleme sa obaveštajnim agencijama, na projektu je angažovano svega desetak zaposlenih u kompaniji Skype. Motivi za pokretanje projekta su bili povremeni sporovi koje je kompanija imala sa vlastima oko pravnih pitanja. Iako su mnogi upirali prstom u Microsoft koji je u oktobru 2011. kupio Skype za 8,5 milijardi dolara, Skype je prema tajnim dokumentima koje je medijima dostavio Edvard Snouden, i pre nego što je Microsoft preuzeo kompaniju, sarađivao sa obaveštajnom zajednicom, priključivši se programu PRIZMA 6. februara 2011. godine.


Prijavite se na našu mailing listu i primajte najnovije vesti (jednom dnevno) putem emaila svakog radnog dana besplatno:

Izdvojeno

Microsoft reklamira Edge u Windowsu 10 na račun konkurentskog Firefoxa

Microsoft reklamira Edge u Windowsu 10 na račun konkurentskog Firefoxa

Microsoft je nedavno objavio novu verziju Microsoft Edgea baziranu na Chromiumu, tako da ne iznenađuje to što kompanija sada pokušava da ubedi kori... Dalje

Google uvodi nova ograničenja za oglase u Chromeu i na YouTubeu

Google uvodi nova ograničenja za oglase u Chromeu i na YouTubeu

Google postavlja nova ograničenja za video oglase u Chromeu i na YouTubeu. Chrome će blokirati oglase koji se reprodukuju usred kratkih videa, duž... Dalje

Da li spremni dočekujete 14. januar i ukidanje podrške za Windows 7?

Da li spremni dočekujete 14. januar i ukidanje podrške za Windows 7?

Samo nekoliko dana nas deli od trenutka kada će Windows 7 dobiti poslednji paket bezbednosnih ispravki, posle čega će Microsoft ukinuti podršku za... Dalje

Booking.com obećao da će prestati da obmanjuje i vrši pritisak na korisnike

Booking.com obećao da će prestati da obmanjuje i vrši pritisak na korisnike

Popularni sajt Booking.com pristao je da izvrši niz promena na platformi nakon razgovora sa Evropskom komisijom i nacionalnim potrošačkim organizac... Dalje

Zbog Googleovog kršenja zakona o konkurenciji, novi Android telefoni u Turkoj ostaju bez Play prodavnice, Gmaila i YouTubea

Zbog Googleovog kršenja zakona o konkurenciji, novi Android telefoni u Turkoj ostaju bez Play prodavnice, Gmaila i YouTubea

Google je prestao da izdaje licence za nove modele Android telefona koji se prodaju u Turskoj, što znači da se oni neće prodavati sa Googleovim se... Dalje