Procureo kod bankarskog Trojanca Carberp, vrednog 50000 dolara

Vesti, 26.06.2013, 08:53 AM

Procureo kod bankarskog Trojanca Carberp, vrednog 50000 dolara

Izvorni kod “bankarskog” Trojanca Carberp je procureo na internetu, saopštila je ruska firma Group-IB, specijalizovana za istrage u oblasti sajber kriminala. Stručnjaci ove firme procenjuju da će javno dostupan kod poznatog malvera podstaći druge kriminalce da na osnovu tog koda razviju sopstvene verzije malvera.

Carberp je Trojanac koji se prvenstveno koristi za krađu podataka za prijavljivanje na online bankovne račune i drugih osetljivih podataka korisnika. Malver koji se pojavio 2010. godine dugo vremena je korišćen skoro isključivo za napade na klijente banaka u Rusiji, Ukrajini, Belorusiji, Kazahstanu, Moldaviji i drugim državama članicama nekadašnjeg SSSR-a. Međutim, ove godine Carberp-a je proširio svoje delovanje pa su napadi ovog Trojanca zabeleženi i među korisnicima američkih i australijanskih banaka.

Prošle nedelje, član kriminalne grupe Carberp ponudio je na prodaju izvorni kod malvera i njegovih modula za samo 5000 dolara. Procenjena vrednost ovog koda se međutim kreće između 50000 i 70000 dolara. Verovatni motiv prodavca koda je sukob unutar kriminalne grupe, koji je po svemu sudeći nedelju dana pošto je kod ponuđen na prodaju, eskalirao i rezultirao curenjem koda ili bar dela koda.

U ponedeljak je gruzijski istraživač Uča Gobejišvili objavio na Twitter-u da je kod Carberp-a i njegov bootkit (boot rootkit) modul procureo, prilažući kao dokaz screenshot sa foruma na kome je to objavljeno i link za fajl hosting sajt gde se navodno nalazi lozinkom zaštićena arhiva izvornog koda.

Iako je posle toga fajl uklonjen sa te lokacije, stručnjaci firme Group-IB potvrdili su ovu informaciju.

Iz Group-IB kažu da je za sada procureo kompletan izvorni kod Carberp-a i samo deo koda bootkit modula, ali da se očekuje da se u narednim danima arhiva bez lozinke pojavi na hakerskim forumima. To će, skoro izvesno, dovesti do razvoja novih verzija Trojanca, kao što se desilo i nakon curenja koda najpoznatijeg bankarskog Trojanca Zeus.

Kod Zeus-a procureo je u aprilu 2011. godine, nekoliko nedelja pošto se našao u prodaji na crnom online tržištu. Curenje koda ranije veoma skupog malvera rezultiralo je razvojem programa koji su nastali na kodu Zeus-a, kao što su GameOver i Ice IX.


Prijavite se na našu mailing listu i primajte najnovije vesti (jednom dnevno) putem emaila svakog radnog dana besplatno:

Izdvojeno

Google Chrome će štititi korisnike od obaveštenja sajtova koji ih zloupotrebljavaju

Google Chrome će štititi korisnike od obaveštenja sajtova koji ih zloupotrebljavaju

Obaveštenja su danas jedna vrlo korisna funkcija pregledača, koja pomaže korisnicima da dobijaju važne novosti iz niza aplikacija, uključujući a... Dalje

Zbog ranjivog dodatka 200000 WordPress sajtova podložno napadima

Zbog ranjivog dodatka 200000 WordPress sajtova podložno napadima

Dve bezbednosne ranjivosti koje se nalaze u dodatku PageLayer mogu omogućiti napadačima da obrišu sadržaj ili preuzmu WordPress sajtove koristeć... Dalje

Akcionari Facebooka pokušavaju da blokiraju uvođenje enkripcije

Akcionari Facebooka pokušavaju da blokiraju uvođenje enkripcije

Na godišnjem sastanku akcionara Facebooka glasaće se o predlogu za odlaganje planova kompanije za uvođenje end-to-end enkripcije. Kompanija želi ... Dalje

Sajber-napadi na bolnice se moraju zaustaviti, Crveni krst uputio otvoreno pismo svetskim vladama

Sajber-napadi na bolnice se moraju zaustaviti, Crveni krst uputio otvoreno pismo svetskim vladama

Međunarodni komitet Crvenog krsta, bivši predsednici i ministri, dobitnici Nobelove nagrade za mir, direktori kompanija koje se bave sajber-bezbedno... Dalje

Nova verzija malvera ComRAT koristi Gmail da bi dobila instrukcije i izvukla podatke sa zaraženog uređaja

Nova verzija malvera ComRAT koristi Gmail da bi dobila instrukcije i izvukla podatke sa zaraženog uređaja

Istraživači kompanije ESET otkrili su nove napade iza kojih stoji Turla, jedna od najnaprednijih ruskih hakerskih grupa koje finansira ruska država... Dalje