Psihologija žrtava fišinga

Vesti, 09.12.2019, 02:25 AM

Sajber-kriminalci dugo koriste psihologiju kao sredstvo obmane. Baš zbog toga, moguće je naći psihološka objašnjenja zašto neke njihove metode funkcionišu, što može biti od pomoći u oblikovanju prave strategije zaštite, mišljenje je stručnjaka kompanije Kaspersky koji su analizirali hipotezu koja pokušava da objasni zašto su, uprkos potencijalu tehnologija protiv fišinga, mamci iz emailova i dalje dovoljno uverljivi i mogu da nanesu značajnu štetu.

Mere protiv neželjene elektronske pošte i fišinga ključne su za bezbednost bilo koje kompanije.

“Kada istražuju sajber-incidente, naši stručnjaci obično otkrivaju da je problem počeo sa emailom, bez obzira da li se radi o masovnoj pošti ili ciljanom napadu. Sadašnji filteri za poštu mogu sa visokim stepenom sigurnosti da identifikuju tipične fišing emailove, ali napadači se ipak uspevaju probiti (na primer, otmanjem poštanskog sandučeta partnera) i dostaviti poruku žrtvi, uvek najslabijoj kariki. I što su filteri efikasniji, veće su šanse da će poruka prevariti i korisnika”, kažu istraživači kompanije Kaspersky.

Dva američka istraživača - Ben Sojer sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu i Piter Hankok sa Univerziteta u Centralnoj Floridi, istraživali su direktnu povezanost učestalosti malicioznih emailova i njihove uspešne identifikacije od strane korisnika. Oni su svoju teoriju zasnovali na „efektu prevalencije“, dugo poznatom u psihologiji, koji u suštini kaže da će neko verovatnije propustiti (ili neće primetiti) signal koji je ređi nego signal koji se često javlja.

Istraživači su odlučili da testiraju ovu svoju pretpostavku u praksi sprovodeći eksperiment u kome su učesnicima slali emailove, od kojih su neki sadržavali zlonamerne priloge. Procenat zlonamernih emailova varirao je za svakog učesnika - neki su imali samo 1% malvera u prilogu, za druge je taj procenat bio 5 ili 20. Rezultat je potvrdio njihovu hipotezu da što se ređe pretnje dešavaju, to je ljudima teže da ih primete. Štaviše, ta zavisnost nije ni linearna, već je bliža logaritamskoj.

Treba napomenuti da je u eksperimentu korišćen prilično mali uzorak (33 učesnika), a svi učesnici bili su studenti, pa bi bilo prerano da se ovo prihvati kao zaključak. Ali u psihologiji se efekat prevalencije obično smatra dokazanim, pa zašto se to ne bi odnosilo i na fišing emailove? U svakom slučaju, Sojer i Hankok obećavaju da će precizirati svoju hipotezu podvrgavajući je još boljim testovima.

Istraživači kompanije Kaspersky su izneli moguće objašnjenje fenomena koje uključuje povećano poverenje u sigurnost sistema. U suštini, oni smatraju da tehnologije protiv fišinga istovremeno štite korisnike od pretnji ali ih i čine manje opreznim. Istraživači takođe smatraju da sajber-kriminalci mogu da znaju za taj efekat i onda će namerno ređe slati malvere.

“Kao što možda pretpostavljate, ne zalažemo se za napuštanje automatizovanih sistema zaštite. Međutim, ako je hipoteza Sojera i Hankoka tačna, onda je moguće da bi korisnici mogli imati koristi od povremenog susreta sa fišing emailom. Ne sa pravim, naravno. Čak i ako se teorija na kraju diskredituje, takvi emailovi neće naštetiti. U najmanju ruku, menadžer treninga (u kompanijama) će znati ko su najslabije karike.”