Psihologija žrtava fišinga

Vesti, 09.12.2019, 02:25 AM

Psihologija žrtava fišinga

Sajber-kriminalci dugo koriste psihologiju kao sredstvo obmane. Baš zbog toga, moguće je naći psihološka objašnjenja zašto neke njihove metode funkcionišu, što može biti od pomoći u oblikovanju prave strategije zaštite, mišljenje je stručnjaka kompanije Kaspersky koji su analizirali hipotezu koja pokušava da objasni zašto su, uprkos potencijalu tehnologija protiv fišinga, mamci iz emailova i dalje dovoljno uverljivi i mogu da nanesu značajnu štetu.

Mere protiv neželjene elektronske pošte i fišinga ključne su za bezbednost bilo koje kompanije.

“Kada istražuju sajber-incidente, naši stručnjaci obično otkrivaju da je problem počeo sa emailom, bez obzira da li se radi o masovnoj pošti ili ciljanom napadu. Sadašnji filteri za poštu mogu sa visokim stepenom sigurnosti da identifikuju tipične fišing emailove, ali napadači se ipak uspevaju probiti (na primer, otmanjem poštanskog sandučeta partnera) i dostaviti poruku žrtvi, uvek najslabijoj kariki. I što su filteri efikasniji, veće su šanse da će poruka prevariti i korisnika”, kažu istraživači kompanije Kaspersky.

Dva američka istraživača - Ben Sojer sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu i Piter Hankok sa Univerziteta u Centralnoj Floridi, istraživali su direktnu povezanost učestalosti malicioznih emailova i njihove uspešne identifikacije od strane korisnika. Oni su svoju teoriju zasnovali na „efektu prevalencije“, dugo poznatom u psihologiji, koji u suštini kaže da će neko verovatnije propustiti (ili neće primetiti) signal koji je ređi nego signal koji se često javlja.

Istraživači su odlučili da testiraju ovu svoju pretpostavku u praksi sprovodeći eksperiment u kome su učesnicima slali emailove, od kojih su neki sadržavali zlonamerne priloge. Procenat zlonamernih emailova varirao je za svakog učesnika - neki su imali samo 1% malvera u prilogu, za druge je taj procenat bio 5 ili 20. Rezultat je potvrdio njihovu hipotezu da što se ređe pretnje dešavaju, to je ljudima teže da ih primete. Štaviše, ta zavisnost nije ni linearna, već je bliža logaritamskoj.

Treba napomenuti da je u eksperimentu korišćen prilično mali uzorak (33 učesnika), a svi učesnici bili su studenti, pa bi bilo prerano da se ovo prihvati kao zaključak. Ali u psihologiji se efekat prevalencije obično smatra dokazanim, pa zašto se to ne bi odnosilo i na fišing emailove? U svakom slučaju, Sojer i Hankok obećavaju da će precizirati svoju hipotezu podvrgavajući je još boljim testovima.

Istraživači kompanije Kaspersky su izneli moguće objašnjenje fenomena koje uključuje povećano poverenje u sigurnost sistema. U suštini, oni smatraju da tehnologije protiv fišinga istovremeno štite korisnike od pretnji ali ih i čine manje opreznim. Istraživači takođe smatraju da sajber-kriminalci mogu da znaju za taj efekat i onda će namerno ređe slati malvere.

“Kao što možda pretpostavljate, ne zalažemo se za napuštanje automatizovanih sistema zaštite. Međutim, ako je hipoteza Sojera i Hankoka tačna, onda je moguće da bi korisnici mogli imati koristi od povremenog susreta sa fišing emailom. Ne sa pravim, naravno. Čak i ako se teorija na kraju diskredituje, takvi emailovi neće naštetiti. U najmanju ruku, menadžer treninga (u kompanijama) će znati ko su najslabije karike.”


Prijavite se na našu mailing listu i primajte najnovije vesti (jednom dnevno) putem emaila svakog radnog dana besplatno:

Izdvojeno

Hakovano više od 2000 WordPress sajtova

Hakovano više od 2000 WordPress sajtova

Više od 2000 Wordpress sajtova je hakovano za potrebe kampanje u kojoj se posetioci preusmeraju na sajtove na kojima će ih dočekati neželjene pret... Dalje

Kompromitovani podaci 250 miliona korisnika koji su kontaktirali Microsoftovu podršku

Kompromitovani podaci 250 miliona korisnika koji su kontaktirali Microsoftovu podršku

Podaci korisnika koji su kontaktirali Microsoftovu podršku u proteklih 14 godina mogli bi biti kompromitovani, što je juče potvrdio i sam Microsoft... Dalje

Kako je saudijski princ hakovao telefon vlasnika Amazona i doveo do najskupljeg razvoda u istoriji

Kako je saudijski princ hakovao telefon vlasnika Amazona i doveo do najskupljeg razvoda u istoriji

iPhone osnivača Amazona, multimilijardera Džefa Bezosa, navodno je hakovan u maju 2018. godine, nakon što je primio WhatsApp poruku sa privatnog na... Dalje

Na osnovu novog evropskog zakona o zaštiti podataka naplaćene kazne u vrednosti od 114 miliona evra

Na osnovu novog evropskog zakona o zaštiti podataka naplaćene kazne u vrednosti od 114 miliona evra

Prošlo je skoro godinu i osam meseci od kada je u Evropskoj uniji stupio na snagu novi zakon o zaštiti podataka, GDPR (Opšta uredba o zaštiti poda... Dalje

Brazil tužio vlasnika sajta Intercept zbog hakovanja telefona brazilskih zvaničnika

Brazil tužio vlasnika sajta Intercept zbog hakovanja telefona brazilskih zvaničnika

Brazilski savezni tužioci podneli su tužbu protiv novinara i političkog aktiviste Glena Grinvalda zbog kršenje zakona o kibernetičkoj sigurnosti ... Dalje