Sajber kriminal: Koje su zemlje najugroženije i koliko su bezbedni na internetu korisnici u Srbiji

Vesti, 28.10.2021, 09:30 AM

Internet je čovečanstvu doneo bezbroj pogodnosti, ali i brojne rizike. U eri interneta došlo je do procvata posebnog oblika kriminala - sajber-kriminalci iz udobnosti i sigurnosti svojih domova ugrožavaju ne samo pojedince već i multinacionalne korporacije.

Značajne varijacije u rizicima sa kojima se suočavaju korisnici interneta širom sveta bili su predmet studije koju je sprovela kompanija SEON.

Kombinujući podatke iz pet indeksa i indikatora sajber-bezbednosti, istraživači su rangirali 100 zemalja prema njihovim sajber rizicima.

Danska je ocenjena kao najbezbednija zemlja na internetu, sa ocenom sajber bezbednosti 8,91. Nemačka je na drugom mestu sa ocenom 8,76, na trećem SAD (8,73), a zatim slede Norveška (8,46), Velika Britanija (8,44), Kanada (8,35), Švedska (8,22), Australija (8,16), Japan (8,09) i Holandija (8,00).

Zemlja koja je najslabije rangirana po pitanju bezbednosti na internetu je Mjanmar (2,22), sa lošim rezultatom u svim analiziranim indeksima. Ta zemlja jedva da ima zakone o sajber bezbednosti koji bi mogli da remete aktivnosti sajber-kriminalaca. Ispred Mjanmara su Kambodža (2,67), Honduras (3,13), Bolivija (3,21), Mongolija (3,25), Alžir (3,41), Zimbabve (3,42), Nikaragva (3,43), Bosna i Hercegovina (3,46) i Salvador (3,51).

Srbija se nalazi na 54. mestu, sa ocenom (5,98).

Za potrebe studije, prikupljeni su podaci iz Nacionalnog indeksa sajber bezbednosti koji je rangirao svaku zemlju na osnovu jačine njihovih mera sajber bezbednosti, zatim podaci iz Globalnog indeksa sajber bezbednosti 2020, koji je takođe rangirao zemlje na osnovu njihove sajber bezbednosti. Korišćeni su podaci iz oba ova izvora jer su se njihovi rezultati razlikovali zbog korišćenja različitih kriterijuma za rangiranje svake zemlje.

Kao izvor podataka korišćen je i Bazelski AML indeks: 9. izdanje koji rangira zemlje na osnovu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma. Ove ilegalne aktivnosti se najčešće obavljaju digitalno, tako da je ovo dobar pokazatelj koliko je internet dobro kontrolisan i bezbedan u nekoj zemlji.

Četvrti kriterijum koji je korišćen u studiji bio je rezultat svake zemlje iz Indeksa izloženosti (CEI) 2020, koji meri u kolikom su riziku korisnici interneta u svakoj zemlji.

Pored ovih indeksa, uzeto je u obzir i zakonodavstvo protiv sajber kriminala u svakoj zemlji i u tu svrhu korišćeni su podaci iz Indeksa globalnih sajber strategija, koji beleži broj strategija i zakona koji su doneti u svakoj zemlji, kao i broj oblasti koje takvo zakonodavstvo pokriva.