Kako sajber kriminalci manipulišu emocijama žrtava

Tekstovi o zaštiti, 13.07.2026, 13:00 PM

Davno su prošla vremena kada su internet prevare pogađale samo lakoverne ili neiskusne korisnike. Danas praktično svako može postati žrtva dobro osmišljene prevare, jer sajber kriminalci već godinama usavršavaju tehnike psihološke manipulacije. U svetu sajber bezbednosti ove metode imaju i svoje ime — socijalni inženjering.

Za razliku od klasičnih hakerskih napada koji pokušavaju da iskoriste propuste u softveru ili operativnim sistemima, socijalni inženjering pokušava da iskoristi nešto mnogo predvidljivije — ljudske emocije.

Emocije koje sajber kriminalci najčešće koriste

Prema analizi kompanije Kaspersky, većina internet prevara zasniva se na izazivanju neke od sledećih emocija: straha i anksioznosti, uzbuđenja, stida i osećaja krivice, iznenađenja i šoka.

Kada je osoba uplašena, uznemirena ili pod pritiskom, mnogo je veća verovatnoća da će reagovati impulsivno i zanemariti znakove upozorenja koje bi u normalnim okolnostima odmah primetila.

Upravo zbog toga većina prevara pokušava da vas izbaci iz ravnoteže pre nego što se od vas zatraži bilo kakva akcija.

Strah je i dalje najmoćnije oružje prevaranata

Najlakši način da se neko navede na brzopletu odluku jeste izazivanje straha ili osećaja hitnosti. Poruke poput „Vaš nalog je kompromitovan “, „Neko pokušava da pristupi vašem računu“, „Vaša kartica će biti blokirana“, „Preti vam novčana kazna ili krivični postupak “ i „Morate odmah reagovati kako biste sačuvali sredstva na računu“, pojavljuju se iznova i iznova u različitim fišing kampanjama.

Često nakon početnog šoka sledi i prividno olakšanje: „Ne brinite, uspeli smo da zaustavimo napad. Potrebno je samo da potvrdite svoj identitet klikom na ovaj link.“

Upravo ta kombinacija panike i olakšanja predstavlja jednu od najefikasnijih tehnika manipulacije jer žrtva prestaje da proverava informacije i počinje da traži najbrže rešenje problema.

Pokloni, nagrade i neočekivana sreća

Ne koriste svi prevaranti strah. Neki igraju na sasvim suprotnu emociju — uzbuđenje.

Neočekivani poklon, paket koji niste naručili, besplatna pretplata, investiciona prilika ili nagradna igra koja se pojavila „niotkuda“, mogu biti jednako efikasni kao i zastrašivanje. QR kod koji navodno vodi do podataka o pošiljaocu poklona može zapravo otvoriti fišing stranicu. Poruka kurirske službe koja traži verifikacioni kod iz SMS poruke može zapravo predstavljati pokušaj preuzimanja vašeg naloga.

Što je ponuda primamljivija i neočekivanija, to je veća verovatnoća da neko računa upravo na trenutak nepažnje.

Kako prevaranti koriste osećaj krivice

Prevaranti često pokušavaju da kod žrtve izazovu osećaj krivice ili sramote.

„Zašto ste dali kod drugoj osobi?“, „Zar niste pročitali upozorenje da ne delite verifikacione kodove?“ i „Kada ste poslednji put promenili lozinku?“ — cilj ovakvih poruka nije pomoć korisniku već stvaranje osećaja da je izgubio kontrolu nad situacijom i da mu je sada neophodna pomoć osobe sa druge strane telefonske linije ili ekrana.

U tom trenutku žrtva mnogo lakše prihvata instrukcije koje u normalnim okolnostima nikada ne bi sledila.

Lični podaci nisu dokaz da neko nije prevarant

Mnogi korisnici poveruju prevarantu čim shvate da on zna njihovo ime, adresu, broj telefona ili naziv banke koju koriste. Međutim, zahvaljujući brojnim curenjima podataka tokom prethodnih godina, veliki broj tih informacija danas je lako dostupan kriminalcima To što neko zna vaš broj telefona, imejl adresu ili mobilnog operatera nije dokaz da razgovarate sa bankom, državnom institucijom ili kompanijom koju predstavlja.

Ako vas neko požuruje, zastanite

Jedan od najvažnijih znakova upozorenja jeste osećaj hitnosti („Ne prekidajte vezu.“,, „Morate reagovati odmah.“, „Ovo je poslednja prilika da zaštitite svoj nalog.“, „Ne smete nikome da kažete za ovaj razgovor.“)

Legitimne kompanije gotovo nikada ne traže da informacije držite u tajnosti niti će vas sprečavati da se konsultujete sa članovima porodice, kolegama ili prijateljima. Naprotiv, izolacija žrtve od drugih ljudi predstavlja jednu od osnovnih taktika socijalnog inženjeringa.

Jedno pitanje koje može napraviti razliku

Stručnjaci preporučuju jednostavno pitanje koje bi svako trebalo sebi da postavi u trenutku kada prima sumnjivu poruku ili poziv: „Šta trenutno osećam i da li neko pokušava da iskoristi upravo tu emociju?“

Samo nekoliko sekundi razmišljanja često je dovoljno da se prepozna pokušaj manipulacije.

Šta uraditi ako ste već postali žrtva?

Najvažnije je ne paničiti i ne gubiti vreme na traženje krivca.

Ako ste podelili lozinku ili verifikacioni kod, promenite lozinku što je pre moguće i uključite dvofaktorsku autentifikaciju ukoliko već nije aktivna.

Ako ste podelili podatke sa platne kartice, odmah kontaktirajte banku i zatražite blokadu kartice ili osporavanje transakcija.

Ukoliko ste otvorili sumnjiv link ili instalirali nepoznatu aplikaciju, preporučljivo je izvršiti detaljno skeniranje uređaja antivirusnim softverom.

Izvor: Kaspersky