Prevaranti koriste AI fotografije nestalih ljubimaca za iznudu novca

Tekstovi o zaštiti, 16.06.2026, 10:00 AM

Stručnjaci upozoravaju na porast prevara u kojima kriminalci koriste veštačku inteligenciju kako bi od vlasnika nestalih kućnih ljubimaca iznudili novac.

Prevara počinje ubrzo nakon što vlasnik na društvenim mrežama ili u grupama za pronalaženje nestalih životinja objavi fotografiju i informacije o nestalom ljubimcu. Prevaranti koriste te podatke kako bi osmislili uverljivu priču i predstavili se kao osobe koje su pronašle životinju.

U nekim slučajevima tvrde da su pronašli ljubimca, dok u drugim navode da je životinja povređena i da joj je hitno potrebna veterinarska pomoć. Kako bi njihove tvrdnje delovale uverljivije, koriste fotografije koje su vlasnici prethodno objavili i slike generisane veštačkom inteligencijom koje navodno prikazuju povređenog ili ugroženog ljubimca.

Nakon toga od vlasnika traže hitnu uplatu za navodne troškove lečenja, smeštaja ili transporta životinje. Novac se najčešće traži putem aplikacija za transfer novca ili kriptovaluta, što značajno otežava njegovo vraćanje.

Prevaranti često stupaju u kontakt sa vlasnicima svega nekoliko minuta nakon objavljivanja informacija o nestalom ljubimcu. Pri tome koriste detalje iz objava kako bi njihove poruke delovale što uverljivije.

Jedan vlasnik psa opisao je na Redditu kako je njegova porodica nakon nestanka ljubimca dobila desetine poziva i poruka od ljudi koji su tvrdili da su pronašli životinju i tražili novac. Neki su nudili lažne usluge potrage dronovima, dok su se drugi predstavljali kao službena lica.

„Koristili su tačne informacije koje smo objavili da bi zvučali uverljivo.“ Korisnik je rekao da je osetio da nešto nije u redu, ali je njegova majka verovala da bi slike mogle biti stvarne. „Gledati je kako se nada misleći da smo konačno pronašli našeg psa, a zatim shvatiti da je slika lažna, bilo je srceparajuće.“

Prema rečima stručnjaka, upravo su emocije i osećaj hitnosti glavno oružje prevaranata. Vlasnici koji očajnički pokušavaju da pronađu svog ljubimca često nemaju vremena da pažljivo provere informacije koje dobijaju.

Kako bi dodatno pojačali pritisak, prevaranti ponekad šalju fotografije generisane veštačkom inteligencijom koje prikazuju povređenu životinju na operacionom stolu ili tokom lečenja. Takve slike mogu izgledati veoma uverljivo, posebno kada su vlasnici pod stresom.

Stručnjaci savetuju da se prema svakom ovakvom kontaktu pristupi sa oprezom. Ako je neko zaista pronašao izgubljenog ljubimca ne bi trebalo da ima problem da organizuje video-poziv ili pošalje dodatne snimke i fotografije na zahtev vlasnika.

Ukoliko neko tvrdi da je pronašao životinju, preporučuje se da od njega zatražite dokaz koji je teško falsifikovati, poput video-snimka na kojem ljubimac reaguje na svoje ime ili ima neku prepoznatljivu karakteristiku koju samo vlasnik zna.

Poseban oprez je potreban kada osoba odmah traži novac ili insistira na hitnoj uplati putem aplikacija za transfer novca ili kriptovaluta.

Stručnjaci upozoravaju da AI fotografije mogu izgledati veoma realistično, ali da često sadrže sitne nepravilnosti koje mogu ukazivati na veštačko poreklo slika.

Međutim, najvažniji znak upozorenja nije sam kvalitet fotografije već odbijanje osobe da pruži uverljive dokaze da je životinja zaista u njenim rukama.

Vlasnicima se savetuje da ne šalju novac niti lične podatke nepoznatim osobama i da svaki sumnjivi kontakt prijave nadležnim organima.

Stručnjaci upozoravaju da razvoj veštačke inteligencije omogućava prevarantima kreiranje sve ubedljivijih lažnih fotografija, zbog čega je provera informacija važnija nego ikada.