Evropske vlade optužene da koriste špijunski softver za prikrivanje korupcije i kriminala

Vesti, 10.11.2022, 10:00 AM

Vlade Evropske unije koristile su „špijunski softver protiv svojih građana u političke svrhe i za prikrivanje korupcije i kriminalnih aktivnosti“, navodi se u novom nacrtu izveštaja odbora Evropskog parlamenta.

Kako izveštava The Record, nacrt izveštaja na 159 stranica koji je objavljen u utorak, podstaknut je istragom nazvanom „Projekat Pegaz“, u kojoj je učestvovalo više od 80 novinara iz konzorcijuma 17 medija iz 10 zemalja. Istraga je otkrila da se alat Pegaz koji prodaje izraleska kompanija NSO Grupa češće koristio u političke svrhe nego u kriminalnim istragama, kao i da je korišćen protiv zvaničnika unutar EU.

Odbor Evropskog parlamenta je utvrdio da nije bilo dovoljno reagovanja na zloupotrebu ovog alata, optužujući Evropski savet da praktikuje „omertu” (kodeks ćutanja) kada je u pitanju zloupotreba špijunskog softvera unutar bloka. Odbor je pozvao Evropsku komisiju da sprovede „sveobuhvatnu i dubinsku istragu o zloupotrebi špijunskog softvera i trgovini špijunskim softverom u EU“, kao i „potpunum istragu svih navoda i sumnji u upotrebu špijunskog softvera protiv zvaničnika Evropske komisije”.

Odbor, koji se fokusirao na „upotrebu Pegaza i sličnog špijunskog softvera za nadzor“, nema ovlašćenja koja su neophodna za takvu istragu, na primer, da poziva svedoke da svedoče pod zakletvom.

Sofi in 't Veld, holandska poslanica Evropskog parlamenta koja je izvestilac odbora, objavila je nacrt izveštaja na svom veb sajtu. Ona se požalila da institucije EU ne preduzimaju nikakve značajne korake da bi se uhvatile u koštac sa zloupotrebama koje su navedene u izveštaju.

Ona je rekla i da nacrt izveštaja nije konačan i da članovi odbora još uvek mogu da izmene određene aspekte pre nego što on bude predstavljao „stav Evropskog parlamenta u celini“.

Evropska komisija je u septembru predložila zakon koji bi zaštitio novinare od napada špijunskog softvera, ali taj zakon tek treba da dobije podršku Evropskog saveta. Međutim, čak i da je usvojen, on ne bi pokrivao druge mete ove tehnologije.

Regulisanje u ovoj oblasti je problematično zbog člana 4. Ugovora o Evropskoj uniji koji navodi da „nacionalna bezbednost ostaje isključiva odgovornost svake države članice“, ograničavajući mogućnosti Komisije da se meša u ovu oblast.

Prema mišljenju članova odbora, postoji veliki broj postojećih zakona koji bi mogli da „posluže kao regulatorni u vezi špijunskog softvera“, uključujući propise EU o privatnosti i zaštiti podataka, kao i zakone o kontroli izvoza za tehnologije dvostruke namene. Međutim, u izveštaju se kaže da „bez odgovarajuće i smislene primene, zakoni EU su samo papirni tigrovi koji stvaraju dovoljno prostora za nelegitimnu upotrebu špijunskog softvera“.

Izveštaj odbora optužuje pet država za zloupotrebu ili omogućavanje zloupotrebe tehnologije na načine koji bi se smatrali nezakonitim prema Povelji EU o osnovnim pravima, a te države su Poljska, Mađarska, Grčka, Španija i Kipar. Ove vlade „predstavljaju skoro četvrtinu stanovništva EU, tako da imaju značajnu težinu u Savetu“, navodi se u izveštaju.

Grčki premijer Kirijakos Micotakis najavio je u ponedeljak da će njegova vlada zabraniti upotrebu špijunskog softvera nakon izveštaja da je tehnologija korišćena, između ostalih, i protiv novinara i političara.

Iako je Komisija javno zatražila pojašnjenje o ovim navodima od vlada Poljske, Mađarske, Španije i Grčke, navodeći da te zemlje ne mogu jednostavno da navedu „nacionalnu bezbednost“ kao opravdanje, izveštaj kritikuje „ovo stidljivo upozorenje“, ističući da je malo verovatno da će se Komisija upustiti u bilo kakvu dalju akciju.

U aprilu ove godine Rojters je objavio da su visoki zvaničnici EU bili meta Pegaza ali nije otkriveno ko ih je špijunirao. NSO Grupa koja prodaje Pegaz, objavila je tada saopštenje u kome je tvrdila da nije odgovorna za pokušaje hakovanja evropskih zvaničnika, kao i da se navodno špijuniranje nije moglo dogoditi sa alatima NSO.

Zbog brojnih optužbi protiv kompanije, uključujući i onu da je softver korišćen za hakovanje telefona devet zvaničnika Stejt departmenta, SAD su stavile NSO na crnu listu.

Photo by Angel Bena from Pexels