I Snouden potvrdio da je malver Stuxnet bio zajednički projekat SAD i Izraela

Vesti, 09.07.2013, 00:06 AM

Bivši saradnik CIA Edvard Snouden potvrdio je da je malver Stuxnet, korišćen za napad na iranska nuklearna postojenja, zajednički projekat Izraela i Direkcije za spoljne poslove američke Nacionalne agencije za bezbednost (NSA).

On je ovu tvrdnju izneo u email intervjuu koji je dao nemačkom Špiglu pre nego što je postao poznat u javnosti kao čovek koji je obelodanio tajne programe NSA za nadzor nad telefonskom i internet komunikacijom američkih građana i korisnika interneta širom sveta.

Stuxnet je prvi malver koji je bio namenjen uništenju određene infrastrukture. On je dospeo u kompjuterske mreže iranskog postrojenja za obogaćivanje osiromašenog uranijuma Natanz ubrzo pošto je ono otvoreno.

Prvobitne verzije koda Stuxnet-a pokušavale su da kontaminiraju zalihe uranijuma mešajući protok gasa sa gorivom koje je u procesu obrade, i tako dovedu do eksplozija u fabrici za preradu. Kasnije verzije malvera su napale same centrifuge, oštećujući ih brzim naizmeničnim ubrzanjem i zaustavljanjem jedinica.

Prošle godine neimenovani američki zvaničnik je potvrdio ono u šta se od otkrića Stuxnet-a sumnjalo - da iza malvera stoji jedna ili više država. On je rekao da je Stuxnet bio deo tajne operacije Olimpijske igre koja je započela u vreme dok je na vlasti bila Bušova administracija i nastavila se i kada je u Belu kuću došao novoizbrani predsednik Barak Obama. Cilj operacije je bio da se onemogući ili barem uspori razvoj iranskog nuklearanog programa uz minimalne rizike i žrtve koje bi prouzrokovali vazdušni napadi. Zbog curenja informacija o ovoj operaciji američke vlasti sprovode istragu protiv penzionisanog generala Džejmsa Kartvrajta.

Snouden je samo potvrdio ono u šta su mnogi bili uvereni. Međunarodnom operacijom koordinisala je Direkcija za spoljne poslove NSA (FAD).

Direkcija je tesno sarađivala sa Velikom Britanijom, Australijom, Novim Zelandom i Kanadom, odnosno partnerskim agencijama u ovim državama, čiji je pristup takav da prikupljaju sve podatke i čuvaju ih za kasniju analizu. I druge evropske države sarađuju sa NSA ali je, kako je saradnju opisao Snouden, agencija „u krevetu sa Nemcima“. Evropske države ne pitaju odakle dolaze podaci NSA a i multinacionalne kompanije su u igri i sarađuju sa NSA, mada ima i onih koje ne predaju svoje podatke NSA.

„Po pravilu, američkim multinacionalnim kompanijama ne bi trebalo verovati dok se ne dokaže suprotno“, rekao je Snouden. „To je tužno jer one imaju kapacitet da pruže najbolje i najpouzdanije usluge u svetu ako bi zaista želele to da urade.“

Međutim, prema nepotvrđenim izveštajima, Stuxnet možda nije prvi maliciozni program koji je trebalo da napravi haos na neprijateljskoj teritoriji. Kada su 80-ih godina prošlog veka Sovjeti pokušali da ukradu softver za industrijsku kontrolu novog gasovoda od kanadskog dobavljača gasa, CIA je navodno instalirala Trojanca u softver kanadske firme i pustila tajnu službu tadašnjeg SSSR-a KGB da ukrade softver.

Softver koji je pokretao i kontrolisao pumpe, turbine i ventile bio je programiran da se u jednom trenutku otme kontroli i resetuje brzine pumpi i podešavanja ventila kako bi proizveo pritisak koji je daleko iznad onog koji mogu da izdrže zglobovi i varovi cevovoda. Rezultat je bio najveća nenuklearna eksplozija i požar koji su se videli i iz svemira. Ovi navodi nisu nikada zvanično potvrđeni, ali je CIA ipak potvrdila da je podmetala loše tehnologije Sovjetima, uključujući i neispravne turbine za gasovod.