Sud naložio Facebooku da prestane da prati korisnike koji nisu prijavljeni

Društvene mreže, 21.02.2018, 12:30 PM

Krajem 2015. belgijski sud je naložio Facebooku da prestane sa praćenjem korisnika interneta, što je Facebook radio i kada korisnici nisu bili prijavljeni ili nisu bili registrovani članovi mreže. Kompaniji je ostavljen rok od 48 sati da prestane sa praćenjem korisnika. Za nepoštovanje odluke suda Belgijsko povereništvo za zaštitu privatnosti (BPC) koje je pokrenulo ovaj slučaj, odredilo je kaznu od 250000 evra dnevno.

Prošle nedelje belgijski sud je ponovo naložio Facebooku da prestane da prati korisnike koji nisu prijavljeni na njegov sajt ili će biti primoran da plati novčanu kaznu u iznosu od 250000 evra dnevno do maksimalno 100 miliona evra. Kompaniji je naloženo i da obriše podatke koje je prikupila od Belgijanaca na ovaj način.

Isti problem, ista presuda dve godine kasnije. O čemu se ovde radi?

Facebook se naime žalio na presudu belgijskog suda iz 2015., i 2016. sud je presudio u korist kompanije zato što je sedište Facebooka za Evropu bilo u Irskoj, tako da belgijski sud nije imao nadležnost u ovom slučaju.

Ta žalba je sada preinačena, tako da se slučaj vratio na početak. Zato nije iznenađenje što je Facebook najavio da će se ponovo žaliti.

Spor je oko načina na koji Facebook vrši komercijalni nadzor nad korisnicima koji dolaze u kontakt sa sajtom, ali često bez njihovog izričitog pristanka.

To nije jedina kompanija koja radi takve stvari, naravno, ali je ovo postao slučaj u kome bi, bar kada je reč o Evropi, mogle da se povuku prihvatljive granice.

Korisnici Facebooka mogu očekivati od kompanije da prati ono što rade na Facebooku i drugim sajtovima dok su prijavljeni na Facebook u skladu sa objavljenom oglasnom politikom kompanije.

Ono o čemu korisnici manje znaju je da Facebook koristi tehnologije poput kolačića, Facebook Pixela, pa čak i "like" ili "share" dugme na bezbroj drugih sajtova da bi pratio korisnike po internetu.

Prema istraživanju koje je naručilo BPC, to uključuje i korisnike interneta koji nisu članovi društvene mreže, već se sreću sa pomenutim tehnologijama tokom pretraživanja, pa čak i one koji su se isključili od praćenja.

Facebookov poslednji odgovor na ovu optužbu je da su kolačići i pikseli industrijski standard i da oni omogućavaju poslovanje mnogobrojnih firmi. Iz Facebooka kažu da oni zahtevaju od svih kompanija koje koriste njihove tehnologije da o tome jasno obaveste krajnje korisnike, i da omoguće korisnicima pravo da izaberu da li će se njihovi podaci prikupljati na sajtovima i u aplikacijama izvan Facebooka koje se koriste za reklamiranje.

Facebookov problem je to što belgijsko povereništvo nije jedino sa kojim kompanija vodi pravni spor. Prošle nedelje Facebook je izgubio spor koji je pokrenula nemačka organizacija za zaštitu potrošača koja je tvrdila da postavke privatnosti društvene mreže krše nemačke zakone.