Štetni programi (Maliciozni programi)
Tekstovi o zaštiti, 15.10.2009.
Štetni programi se mogu svrstati u sledeće grupe: crvi (worms), virusi, Trojanci, hakerske alatke i drugi. Svi oni su stvoreni sa ciljem oštećenja inficiranog kompjutera ili drugih umreženih uređaja. Dalje
Kako hakeri biraju ciljeve za napade
Tekstovi o zaštiti, 15.10.2009.
Operativni sistem ili aplikacija postaju ranjivi tek onda kada se pokrenu eksterni programi, ma kako oni bili jednostavni. Većina savremenih operativnih sistema i aplikacija zahteva rad sa drugim programima, te tako postaju ranjivi. Ako neki eksterni program može biti pokrenut unutar operativnog sistema ili aplikacije, tada oni postaju ranjivi za štetne programe. Potencijalno ranjivi operativni sistemi i aplikacije uključuju... Dalje
Gde smo bili i kuda idemo
Tekstovi o zaštiti, 19.10.2009.
Trendovi u razvoju virusa koje danas uočavamo imaju svoj koren u drugoj polovini 2003. godine. Internet crvi Lovesan, Sobig, Swen i Sober nisu samo prouzrokovali globalne epidemije, već su promenili iz temelja poimanje štetnog softvera. Svaki od nabrojanih štetnih programa je postavio nove standarde za autore virusa. Dalje
Šta činiti ako vam je kompjuter inficiran
Tekstovi o zaštiti, 19.10.2009.
Ponekad čak i iskusni korisnici ne znaju da im je kompjuter zaražen virusom. To se dešava zbog toga što se virusi mogu kriti među regularnim fajlovima, ili se kamuflirati u standardne fajlove. Ovaj odeljak sadrži detaljni pregled simptoma virusne infekcije, zatim objašnjenje kako povratiti podatke nakon virusnog napada i kako zaštititi podatke od potencijalne opasnosti da budu oštećeni štetnim programima. Dalje
Ko piše štetne programe i zašto?
Tekstovi o zaštiti, 19.10.2009.
Kompjutersko podzemlje oslobođeno plaćanja internet usluga, kao što su pristup internetu, email i web hosting, pruža nove mogućnosti za ilegalnu aktivnost uz odgovarajuću satisfakciju dobijanja “svega za ništa”. Oni koji pišu viruse pripadaju jednoj od četiri opšte grupe: cyber-vandali, koji mogu biti svrstani u dve kategorije, i ozbiljniji programeri, koji takođe mogu biti svrstani u dve grupe. Dalje
Istorijat štetnih programa
Tekstovi o zaštiti, 19.10.2009.
Štetni softver može izgledati kao relativno nov koncept. Epidemije tokom proteklih nekoliko godina upoznale su većinu kompjuterskih korisnika sa virusima, crvima i Trojancima - uglavnom onda kada je korisnikov personalni računar napadnut. Mediji su takođe imali značajnu ulogu, izveštavajući sve češće o najnovijim cyber pretnjama i hapšenjima autora virusa. Dalje
Ne umete da objasnite razliku između virusa i crva? Mislite da se 'rootkit' koristi u baštovanstvu ili da je 'botnet' nešto iz Ratova zvezda? Pročitajte tekst ispod i za kratko vreme obogatite svoj cyber-kriminalni rečnik. U prošlosti, pretnju personalnim računarima uglavnom su predstavljali virusi i crvi. Glavni cilj ovih programa bio je širenje; međutim, neki programi bili su pisani tako da prouzrokuju štetu fajlovima i kompjuterima. Upotreba takvog štetnog softvera, nazvanog i kao „malware“, može se opisati kao "cyber vandalizam". 
Phishing napad je poseban oblik cyber-kriminala. Cyber-kriminalci prave skoro savršene kopije websajtova odabranih finansijskih institucija, a potom pokušavaju da prevare korisnika uzimanjem njegovih ličnih podataka - korisničkog imena, šifre, PIN-a itd. - preko obrasca na lažnom websajtu, omogućavajući kriminalcu da koristi te podatke za vlastito obogaćivanje. 
Izbor dobre šifre je od presudne važnosti za online bezbednost. Sledite nekoliko zlatnih pravila koje iznenađujući broj ljudi ignoriše. Tri najčešće šifre na internetu su “password”, “monkey” i “123456”. 
Kompjuterski virusi se mogu klasifikovati prema svom okruženju i metodama infekcije. Pod okruženjem se podrazumeva aplikacija ili operativni sistem čije je prisustvo potrebno kako bi virus inficirao fajlove. Metode infekcije su tehnike koje se koriste za ubacivanje virusnog koda u dati fajl. 
Za kompjuterske crve su svu čuli. Crvi mogu biti klasifikovani prema metodi širenja koju koriste, na primer, kako isporučuju svoju kopiju novozaraženom kompjuteru, mogu biti klasifikovani i prema načinu instalacije, načinu pokretanja i najzad, prema osobinama uobičajenim za sve štetne programe: polimorfizam, nevidljivost itd. 
Ako ste u manjinskoj grupi naprednih korisnika kompjutera, onda ovo nije tekst za vas. Za sve ostale, koji pripadaju većini koja kompjuter koristi za surfovanje internetom i korišćenje Microsoft Office proizvoda, ovaj vodič bi mogao da bude od velike koristi. Kada uključite ruter, primetićete da mu je već dodeljeno korisničko ime i lozinka. 
Kaspersky Internet Security 2010 je dobio visoke ocene zahvaljujući uspešnom otkrivanju štetnih programa, odličnim performansama i dobro dizajniranom interfejsu. 
Mit broj 1: Firewall štiti vaš računar od virusa - Upravo tako. Firewall može zaštiti vaš računar jedino od crva (worm), ali ne i od ostalih vrsta štetnih programa. To naravno ne znači da treba da se odreknete zaštite koju vašem kompjuteru pruža firewall, naročito ako npr. koristite hot spot u nekom kafiću. 
Prilikom kupovine na internetu morate se držati osnovnih pravila kako biste zaštitili svoje lične podatke i svoj novac. Ne koristite u tu svrhu javne kompjutere ili bežični 'hot spot' internet. Ukoliko koristite Internet Explorer, u tabulatoru Security (Tools → Internet Option → Security → Internet Zone), podesite nivo sigurnosti (Security level) na High. 
Može se reći da smo ovim videli sve. Potpuno je nezamislivo da maliciozni programi (malware) imaju i tehničku podršku, ali nas je Nicolas Brulez, ekspert Kapsersky Lab-a svojim nedavnim postom na Kaspersky blogu ubedio u suprotno. Prenosimo njegov tekst u celini. 
Tekst pred vama će vam pomoći da podesite vaš Firefox browser kako biste osigurali bezbednost svog računara i zaštitili svoju privatnost. Neke opcije iz menija mogu se razlikovati zavisno od browser-a, te vam savetujemo da prilagodite korake koji slede svojoj verziji Firefox-a. U nekim slučajevima, ova podešavanja mogu dovesti do problema u radu nekih aplikacija. 
U tekstu pred vama nalaze se konkretna uputstva online izdanja magazina "PC World" kako da se zaštitite od najčešćih pretnji na internetu. Loši momci računaju na neznanje korisnika i da se oni pitaju, najbolje bi bilo da ovaj tekst uopšte ne pročitate. 
Utorak, 13. jul, bio je dan kada je 'Patch Tuesday' poslednji put uključio i zakrpe za Windows XP SP2. Posle ovog datuma, Microsoft neće više objavljivati ispravke za propuste u Windows XP sa Service Pack 2, te je naša preporuka da korisnici sa Windows XP SP2 preuzmu Service Pack 3. Za sve koji će, iz bilo kog razloga nastaviti da koriste Windows XP SP2, evo nekih saveta kako da svoj sistem učine bezbednijim... 
Kompanija za tehničku podršku iYogi objavila je rezultate dobijene na uzorku od 8000 korisničkih kompjutera i povratnih informacija dobijenih od njihovih korisnika koji pokazuju koji su najčešći simptomi infekcije kompjutera virusom. Evo njihovih rezultata: 
Verujemo da se mnogim korisnicima nije činila praktičnom ideja da ostanu bez grafičkog prikaza ikona, što se dešava primenom spomenute Microsoft-ove alatke FixIt Tool. Besplatna alatka koju je napravio Sophos instalira novi program za upravljanje ikonama koji blokira Windows Shortcut propust bez gubljenja grafičkog prikaza ikona. 
Proizvođač antivirusnog softvera F-Secure objavio je vodič za korisnike Facebook-a koji njihovo prisustvo na mreži može da učini bezbednijim. U tekstu koji je pred vama prenosimo vam neke od njihovih saveta. 
Bez obzira da li putem interneta samo proveravate svoj račun u banci, plaćate račune, kupujete ili prodajete nešto, trebalo bi da se pridržavate nekih osnovnih pravila kako bi rizik sveli na minimum. Evo šta vam savetuje Microsoft... 
Očuvanje sigurnosti podataka trebalo bi da bude u vrhu prioriteta kad je reč o održavanju računara i to odmah posle zaštite računara od virusa i drugih malicioznih programa. Na žalost, ova stavka se nalazi među onim najzanemarenijim kada je reč o računarstvu. To je naročito neshvatljivo kada se govori o malom preduzetništvu, pa i o kućnim korisnicima. 
Mnogo smo puta govorili o važnosti izbora šifre prilikom kreiranja naloga na internetu. Naši se čitaoci sećaju da smo u tim prilikama isticali da za različite naloge treba birati različite šifre, koje nikako ne smeju biti reči koje je lako pretpostaviti. Dobro odabrana lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, pri čemu treba imati na umu da karakteri nisu samo slova, već i brojevi, simboli i znakovi interpunkcije. 
Kaspersky Lab, lider u oblasti razvoja kompjuterske bezbednosti, upozorava da servisi za geolokaciju, koji omogućavaju korisnicima da sa drugima dele podatke o tome gde se trenutno nalaze, postaju veoma popularan trend na društvenim mrežama ali da istovremeno mogu veoma ugroziti bezbednost korisnika. 
Lista deset najboljih dodataka za bezbednost open source browser-a Firefox je predlog sajta NotebookReview.com. Naš je predlog da isprobate bar one koje budete smatrali korisnim. Funkcije nekih od ovih dodataka se prepliću, ali kad je reč o bezbednosti kompjutera, višak zaštite je prednost. 
Kad bi se od vas zatražilo da nabrojite pet reči koje vas asociraju na internet, sigurni smo da bi jedna od njih bila Google. Možda još uvek nije ušla u zvanične rečnike, ali “guglanje” je reč koju svi koriste. I svi guglaju. Benefiti korišćenja Google pretrage su očigledni pa se njima nećemo baviti. Svi imamo koristi od Google, ali postavlja se pitanje kakvu korist Google ima od nas. 
Vaš wireless ruter ima jedinstveni ID, dodelili ste mu lozinku i sada ne brinete da će štedljivi komšija da koristi internet kojeg ste vi platili za svoje potrebe? Dobro, možda vaš komšija ne odgovara predstavi koju vi imate o hakerima, ali ne bi bilo loše da budete svesni rizika koji nosi bežični internet. Da je pomenuti komšija kojim slučajem haker, tri najčešća načina na koje bi on mogao da dođe do “malo” besplatnog interneta su... 
Kako dolazi do infekcije kompjutera dok surfujete internetom? Kako sajber-kriminalci zarađuju prevarom internet korisnika? Serijom tekstova koje ćemo objavljivati narednih dana pokušaćemo da vam odgovorimo na neka pitanja. Poslednjih godina, rizik od infekcije računara na internetu je u stalnom porastu. To se delom može objasniti povećanjem broja ljudi koji koriste internet... 
Vaš kompjuter često sporo radi? Niste sigurni u čemu je problem? Evo nekoliko konkretnih saveta šta možete sami da uradite pre nego pozovete u pomoć ovlašćeni servis ili nekog za koga verujete da može biti od pomoći. 
Jedan od najozbiljnijih problema današnjeg interneta su legitimni sajtovi koji postaju opasni za svoje redovne posetioce pošto su prethodno hakovani i zaraženi malicioznim programima. Prikriveni drive-by download je metod koji se sve češće koristi za širenje malicioznih programa. U drive-by napadu, infekcija kompjutera ne zahteva učešće korisnika, niti korisnik primećuje da mu je računar zaražen. 
SEO (Search Engine Optimization - Optimizacija sajta za pretraživače) odnosi se na metode koje se koriste da bi se poboljšala pozicija web sajta u rezultatima pretrage koji su rezultat određenih ključnih reči. Danas, pretraživači predstavljaju ključni resurs kada tragamo za informacijama; što je lakše pronaći web sajt, više je i potražnje za uslugama koje sajt nudi. 
Menjanje lozinke hakovanog naloga ne znači čak ni da ste počeli da popravljate učinjenu štetu, kaže Caleb Sima, ekspert za bezbednost web aplikacija i izvršni direktor kompanije Armorize. U kolumni za Threatpost.com, Sima objašnjava svoj stav i daje smernice šta korisnici treba da učine kako bi zaštitili svoje naloge nakon hakovanja. 
Poslednji deo serijala "Rizici na internetu" bavi se profitom. Ko i kako zarađuje na račun internet korisnika i kako funkcioniše podela posla i profita u zajednici sajber-kriminala - pitanja su na koja će ovaj tekst pokušati da odgovori. Affiliate networks su prisutne već neko vreme; one su u početku korišćene za širenje adware u paketu sa besplatnim programima. 
S obzirom da je u pitanju isplativ biznis vredan milijarde dolara, niko na internetu nije bezbedan. Iza ovakvih aktivnosti stoje odlično organizovane bande. Nad nalogom kojeg “delite” sa hakerom možete povratiti kontrolu jednostavnom promenom lozinke i skeniranjem računara u potrazi za malicioznim programom koji krade lozinke. 
Kaspersky Lab je objavio svoj redovni mesečni izveštaj za septembar 2010. godine. Početak jeseni doneo je napredak virusa Sality i porast broja adware programa na internetu. Kako pokazuju statistički podaci, nova varijanta ozloglašenog polimorfnog virusa Sality, pod nazivom 'bh', posebno je bila rasprostranjena na računarima korisnika prethodnog meseca. 
Imate li nalog na Facebooku, Twitteru, Orkutu, LinkedInu ili bilo kojoj drugog popularnoj društvenoj mreži? Ukoliko je odgovor potvrdan, onda već znate kako izgledaju zvanična obaveštenja koja ovi servisi šalju putem e-maila svojim korisnicima. 
Prevare na internetu su stare koliko i sam internet. Svake godine, sajber-kriminalci “promovišu” nove tehnike i taktike osmišljene tako da prevare potencijalne žrtve. U tekstu koji je pred vama ukazaćemo vam na različite vrste prevara i ponudićemo vam praktične savete kako da se zaštite od njih. 
Ponekad je prevaru moguće prepoznati ne na osnovu informacija koje su sadržane u e-mailu, već na osnovu načina na koji je on napisan ili na osnovu njegovog izgleda. Upravo iz toga razloga ćemo, u poslednjem delu ove serije tekstova, navesti neke od tehničkih znakova prevara. 
Izreka “znanje je moć” je istinita i kad je reč o zaštiti od prevara na internetu. Ponekad je dovoljno da poznajete metode koje sajber-kriminalci koriste da ne biste i sami postali žrtva prevare. U tekstu pred vama opisani su najčešće vrste prevara. 
Široko je rasprostranjena zabluda da su Appleovi Mac operativni sistemi toliko bezbedni da im nije potrebna bilo kakva dodatna zaštita, iako je očigledno da bilo kakav operativni sistem može imati propust kojeg hakeri mogu iskoristiti za ostvarenje svojih ciljeva. Pored toga, i sami korisnici mogu biti prevareni i dovedeni u situaciju da nesvesno ugroze bezbednost svojih računara. 
Prema istraživanju kompanije Acronis, 83% kompjuterskih korisnika svesno je značaja redovnog pravljenja backupa. Uprkos tome, u praksi su procenti se znatno razlikuju. Naime, istraživanje koje je uradila kompanija Acronis, koja pruža usluge online backupa, skoro trećina korisnika (29%) uopšte ne pravi backup... 
Uprkos uvreženom mišljenju koje tvrdi suprotno, WordPress je ustvari relativno bezbedna CMS platforma koju koriste milioni internet korisnika širom sveta. Upravo činjenica da je reč o veoma popularnom softveru, čini WordPress omiljenom metom hakera, kao što je to slučaj i sa Facebookom i Twitterom koji su meta napada zato što ih svi koriste. 
Do novembra 2010., virusna baza Kaspersky Laba sadržala je 258 virusnih definicija koje pokrivaju više od 1440 opasnih i malicioznih programa koji pogađaju Mac OS X. Uzimajući u obzir sve Unix sisteme, postoji 2692 virusnih definicija. Od 1440 Mac-uzoraka, 18% su virusi, 58% su Trojanci i 12% su crvi. 
Ove godine navršava se 40 godina od pojave prvog kompjuterskog virusa Creeper. Od Creeper-a do kompjuterskog crva Stuxnet sajber-prostorom su prodefilovali mnogobrojni zlonamerni programi. Početkom devedestih godina prošlog veka dogodila se prva ekspanzija kompjuterskih virusa kojih je tada bilo svega 1300... 
Kaspersky Security Network (KSN) je deo tehnologije Kaspersky Lab-a. Njegova arhitektura “u oblacima” omogućava automatsku detekciju i blokiranje nepoznatih malicioznih programa i zaraženih ili opasnih veb-sajtova, filtriranje spam poruka, zaštitu dece od neprigodnog sadržaja... 
Scareware je jedna od najvećih opasnosti sa kojima se korisnici mogu suočiti na internetu. Za one čiji su računari zaraženi, napad scareware-om je nešto što će teško zaboraviti. Lažni antivirusni softver i drugi oblici scareware-a žrtvu pretvaraju u taoca: onemogućavaju korisniku pristup desktopu pa i internetu, isključuju softver koji štiti bezbednost računara... 
Ove godine navršava se 40 godina od pojave prvog kompjuterskog virusa Creeper. U čast četrdesetog rođendana kompjuterskog virusa, FortiGuard Laboratorija napravila je pregled najznačajnijh računarskih virusa tokom njihove duge istorije. 
Postoje dva načina na koji funkcionišu fišing napadi. Jedan je da se u email poruci od korisnika traže poverljivi podaci kao što je lozinka a drugi je da se korisnik usmerava na veb stranicu društvene mreže, sajta banke, ili email servisa na kojoj će se od njega tražiti podaci potrebni za prijavu. Nikada ne izlazite u susret zahtevima u email porukama u kojima se od vas traže bilo kakvi lični podaci. 
Propusti u bezbednosti programa i zlonamerni programi ugrožavaju računare korisnika, ali prava opasnost za internet korisnike dolazi od njihovih slabosti na koje sajber-kriminal računa. Društveni inženjering nudi kriminalcima mnogo tehnika koje se oslanjaju na slabosti potencijalnih žrtava. U izveštaju za 2010. godinu Cisco upozorava internet korisnike na njihove vlastite slabosti... 
“Manje je više,” je pravilo kada se govori o estetici ili modi. Slično je i sa antivirusnim programima. Pojedini korisnici veruju da više instaliranih antivirusnih programa na kompjuteru znači bolju bezbednost. Međutim, ukoliko imate nekoliko antivirusnih programa instaliranih na računaru i ukoliko oni rade istovremeno, sa virusima nećete imati problema... 
Za internet oglašivače je generisanje specifičnih oglasa tačno u vreme posete korisnika određenom veb sajtu (dakle, ni pre ni kasnije) od ključnog značaja. Funkcionisanje ovog mehanizma oglašivači duguju tehnologiji kolačića, kukiza (cookies). Dakle, kolačići na internetu postoje isključivo radi dobrobiti oglašivača, a ne veb surfera. 
Ako je krađa identiteta nešto što vas uopšte ne brine, razmislite još jednom - takozvana reidentifikacija, odnosno identifikacija stvarnih ljudi pomoću anonimnih podataka je jedan od najvećih problema u savremenom digitalnom svetu. 
“Ukoliko ga niste tražili (program), nemojte ga instalirati!” Tako glasi prvo od tri pravila Brajana Krebsa, novinara specijalizovanog za teme kompjuterske bezbednosti, koja internet korisnicima garantuju bezbednost na mreži. Ukoliko sledite samo ta tri pravila velika je verovatnoća da ćete izbeći većinu opasnosti koje vrebaju sa interneta. 
Ukoliko do sada niste, ovo je pravi trenutak da počnete da lažete kada ostavljate podatke o sebi na internetu. Ovo bi ukratko bila preporuka Roberta Mekardla, stručnjaka kompanije koja je proizvođač antivirusnog softvera Trend Micro. U tekstu na kompanijskom blogu, on je svoju neobičnu preporuku korisnicima objasnio sve češćim incidentima... 
Vremena se menjaju. Kada je kompanija F-Secure 2009. godine sprovela istraživanje na temu koliko internet korisnika pravi backup podataka koji se nalaze na njihovim računarima, rezultati su bili poražavajući. Čak 44% korisnika nikada nije obezbedilo svoje podatke bilo kakvom vrstom rezervne kopije. 
Prošlonedeljna priča o “neuništivoj” TDL4 bot mreži privukla je mnogo pažnje kako stručne javnosti tako i prosečnih internet korisnika. Neki komentatori i istraživači koji se bave kompjuterskom bezbednošću fokusirali su se na reč “neuništiva”, pa se stekao utisak... 
Hakovanje veb sajtova američkog Senata, CIA, Međunarodnog monetarnog fonda, ali i dug spisak velikih kompanija kao što su Sony, Citibank, HBGary, Mastercard, PayPal, Visa ili Amazon koje su se tokom prethodnih nekoliko meseci našle na udaru hakerskih napada pokazuju da nema nedodirljivih kao i to da niko nije potpuno bezbedan. 
Internet pruža izvanredne mogućnosti kada je reč o socijalizaciji i razvoju dece, ali istovremeno, on je prepun opasnosti koje vrebaju, naročito onda kada roditelji ne prate u dovoljnoj meri aktivnosti svoje dece tokom boravka na internetu. Sajber kriminalci i prevaranti su sveprisutni na internetu. Opasnost koju oni predstavljaju može ugroziti i decu tokom njihovog surfovanja internetom... 
Istraživanje tima Univerziteta Kalifornije u Santa Barbari pokazalo je da nešto manje od 10% žrtava prevara sa lažnim antivirusnim programima zatraži povraćaj novca koji su uložili u beskorisni softver. Ali to nije jedino što je iznenadilo istraživače. 
Email nije naročito omiljen kanal komunikacije u dečijoj populaciji. Pa ipak, s obzirom da je email potreban za registraciju naloga na različitim forumima, društvenim mrežama, chat klijentima, online igrama i raznim drugim sajtovima, on se još uvek redovno koristi. 
Deca vole društvene mreže, mesta na kojima se mogu družiti, upoznavati sa drugim ljudima, gde mogu igrati igrice i na kojima mogu gledati video snimke i fotografije. I sajber kriminalci, iz svojih razloga, takođe vole sajtove društvenih mreža. Konstantin Ignatiev iz Kaspersky Laboratorije napravio je mali eksperiment... 
Ambulanta je jedan od potforuma MyCity foruma, koji je specijalizovan za pomoć korisnicima koji imaju problema sa malicioznim programima (eng. Malware-om) na računaru. Kako raste broj malicioznih programa koji se pojave u toku dana, kao i njihova kompleksnost, isti mogu na različite načine da "obmanu" zaštitni softver na računaru i zaraze operativni sistem. Neki od njih mogu potpuno da onemoguće zaštitni softver na računaru. Usled navedenog se javila potreba za postojanjem stručnog kadra koji će, upotrebom specijalnih softverskih alata, dijagnostikovati stanje na računaru korisnika i ukloniti maliciozne programe. 
Broj korisnika Google-ove društvene mreže, Google+, brzo raste. Nedelju dana posle pokretanja nove društvene mreže, njihov broj iznosio je 10 miliona, što je dobar početak za mrežu koja je prvih dana bila dostupna samo pozvanim korisnicima. Procenjuje se da Google-ova društvena mreža raste približno istom brzinom kao i Facebook na svojim počecima. Kao i uvek kad je reč o društvenim mrežama, privatnost podataka je najveća briga korisnika. Saveti koji slede bi vam mogli biti od pomoći da zaštitite svoju privatnost na Google+. 
Umesto da ulažu u razvoj svojih proizvoda, proizvođači antivirusa svoje vreme i resurse troše na nastojanje da se što bolje plasiraju na testovima koji koriste zastarelih metodologija koje nemaju uporište u stvarnosti. Rezultat toga je gubitak na kvalitetu proizvoda i u izvesnom smislu obmana korisnika koji kupuju te proizvode. Kako ne treba sprovoditi testiranje? Upravo onako kako to radi većina organizacija čiji se testovi prihvataju kao merodavni, smatra Kasperski. Testiranje “na zahtev” (on-demand) je stari, konvencinalni način testiranja koji se koristi još od vremena kada internet nije izgledao ovako kako danas izgleda. 
Jevgenij Kasperski, osnivač i direktor Kaspersky Laboratorije, objavio je nedavno na svom ličnom blogu dva teksta o svom viđenju testiranja antivirusnih programa koja su izazvala veliko komešanje u industriji antivirusnog softvera. S obzirom da je Kaspersky antivirusni softver jedan od najcenjenijih antivirusa, nema mesta pretpostavkama da je kritika Kasperskog motivisana poretkom antivirusnih proizvoda u rezultatima testova koje je sproveo PassMark, a koji su bili predmet pažnje Jevgenija Kasperskog. U svakom slučaju, kadanjedan tako respektabilan proizvođač antivirusa kritikuje način na koji ovakvi testovi sprovode, to je reakcija vredna pažnje. 
Kada se govori o bezbednosti u sajber prostoru godina koja je za nama obilovala je dešavanjima. Tek što se pometnja koju je napravio kompjuterski crv Stuxnet stišala pojavio se Duqu, novi malware koji je i dalje predmet polemika među stručnjacima za kompjutersku bezbednost i analitičarima koji podeljeni u dva tabora razmatraju vezu ovog Trojanca sa Stuxnet-om. Afera Wikileaks, sudbina njegovog osnivača Džulijana Asanža, napadi hakerskih grupa Anonimni i LulzSec na brojne kompanije i veb sajtove, polemike i reakcije javnosti i vlasti na ozbiljna kršenja prava na privatnost korisnika interneta od strane Facebook-a i oglašivačkih mreža, samo su neki od događaja koji su obeležili prethodnu godinu. 
Ko vas prati na internetu, šta žele da znaju o vama i zašto? Ima mnogo preterivanja, neopravdanih strahova i zabluda kada je reč o praćenju korisnika na internetu. Sa druge strane, ima i onih koji potcenjuju činjenicu da se aktivnosti korisnika na internetu prate a podaci o njima prikupljaju. Ukoliko ste od onih koji tome ne pridaju značaj, razmislite dobro. Više od 800 kompanija ostavlja kolačiće na računarima korisnika. Možda vi niste čuli za većinu tih kompanija ali oni za vas jesu. 
Neverovatno je koliko često dobijamo poruke da smo dobitnici premije na lutriji. Sve ove srećne vesti imaju nešto zajedničko: dobitnik se obaveštava da je osvojio određenu novčanu sumu na nekoj lutriji i da mora da kontaktira predstavnika lutrije kako bi dobio osvojeni novac. Iako zvuči primamljivo, ovo nije ništa drugo nego tipična internet prevara. 
Pre deset godina Microsoft je imao veliki problem. U isto vreme korisnici računara takođe su imali jedan problem - Micosoft, odnosno softver koji je tada proizvodila ova kompanija. Bagovit kod koji je omogućavao da virusi poput CodeRed, IloveYou, Melissa, Nimda i drugi inficiraju milione računara sa Windows-om i Microsoft-ovim veb softverom. 
Prema podacima godišnjeg izveštaja američke kompanije Verizon 2011. godina je bila godina haktivista koji su tokom hakerskih napada na kompanije ukrali više podataka od sajber kriminalaca. Čak 58% svih ukradenih podataka u 2011. godini otišlo je u ruke društveno angažovanih hakerskih grupa čiji su motivi, barem deklarativno, uglavnom politički. Izveštaj Verizona je rezultat analize 854 hakerskih napada širom sveta tokom kojih je ukradeno 174 miliona podataka. 
Šta mislite šta je ono što se događa 250 miljardi puta dnevno? U redu, to je retoričko pitanje, posebno ako ste obratili pažnju na naslov. Ali svakog dana, zbirno se pošalje 250 milijardi spam poruka u inboksove širom sveta. To zvuči mnogo, ali budimo iskreni, da li vas je ova brojka zaista šokirala? Zatim, pokušajte da definišete šta podrazumevate pod spamom? Većina ljudi pretpostavlja da je tu reč o Viagri, nigerijskim pismima i drugim patetičnim, neuverljivim prevarama koje zatrpavaju vaš inboks i usporavaju vaše dnevne poslove. 
Sirote ruske udavače, lažni nigerijski direktori i strani poslodavci poznati su akteri najčešćih i najuspešnijih prevara na internetu tokom prethodnih deset godina, pokazuje analiza kompanije Panda Labs. Sve ove prevare funkcionnišu na skoro identičan način: sajber kriminalci kontaktiraju žrtvu putem emaila ili društvene mreže. Tom prilikom od žrtve se traže podaci koje treba dostaviti emailom, kao što su broj telefona ili broj faksa. Ponekad, prevaranti pokušavaju da profitiraju na onome što je i njihov lični motiv - pohlepi potencijalne žrtve. 
Da li je sve što smo znamo o bankarskim internet prevarama pogrešno? Ko su stvarne žrtve ovakvih prevara? Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo Microsoft a koji su objavljeni u dokumentu pod nazivom “Da li je sve što smo znali o krađi lozinki pogrešno”, stvarne žrtve prevaranta i kriminalaca na internetu nisu klijenti banaka koji su njihova očigledna meta, već njihovi saučesnici, koji u kriminalnim aktivnostima učestvuju svojevoljno ali nesmotreno, uglavnom nesvesni toga u čemu ustvari učestvuju. 
Kada pomislite na pretraživanje interneta verovatno najpre pomislite na Google. Pretraživači kojih bi ste se dosetili da je ovo test su, pored sveznajućeg Google-a, najverovatnije Bing i Yahoo. Najveći i najčešće korišćeni pretraživači prate vašu istoriju pretrage i na osnovu toga grade vaš profil, nudeći vam različite rezultate pretrage na osnovu toga. Nisu svi korisnici pretraživača srećni zbog toga. Ako pripadate toj grupi korisnika interneta onda isprobajte jedan od pet predloga veb sajta HowToGeek za alternativne pretraživače koji vas neće pratiti dok pretražujete internet. 
Prvi dokumentovani virus za Mac računare pojavio se četiri godine pre prvog virusa pisanog za Windows. Međutim, godinama brižljivo negovan mit o bezbednosti Mac računara zatekao je nespremnim njihove korisnike sada kada je očigledno da je Apple-ov medeni mesec sa autorima malvera završen. Ali taj “brak” sklopljen je pre više od trideset godina a tekst koji sledi je priča o tome kako je počeo i šta se događalo za to vreme. 
BIOS (Basic Input-Output System) je osnovni softver svakog računara koji se nalazi na matičnoj ploči i koji je namenjen komunikaciji sa hardverom računara. On omogućava postavljanje osnovnih radnih parametara, pronalazi i učitava operativni sistem u radnu memoriju. Pozicija BIOS-a u arhitekturi računara je jedinstvena. S obzirom da se BIOS učitava pre operativnog sistema malver koji je krišom dospeo u BIOS se može aktivirati mnogo pre nego što bilo koji antivirusni softver ima priliku da ga otkrije. 
Čuli ste već: 6 miliona lozinki korisnika društvene mreže LinkedIn objavljeno je na jednom ruskom forumu. Iz kompanije je stigla potvrda o incidentu kao i apel korisnicima da promene lozinke za pristup nalozima ove društvene mreže. Kako se društvena mreža sa 150 miliona korisnika odnosi prema bezbednosti njihovih naloga je jedno pitanje, i nema sumnje da će se u narednim danima kompanija naći na meti kritika stručnjaka, ali kakav je odnos korisnika prema vlastitoj bezbednosti to je pitanje koje bi bez odlaganja svako trebalo da postavi sebi. 
Java je od 2010. godine najpopularnija meta hakerskih napada. Problem sa Java nije u novootrkivenim ranjivostima za koje se zakrpe objavljuju relativno brzo, već u činjenici da mnogi korisnici ne ažuriraju Java redovno. Šta više, mnogi među ovim korisnicima nisu čak ni svesni njenog prisustva na računarima. U svetlu činjenice da je tokom poslednjih nekoliko meseci uočen ogroman porast broja malvera koji se oslanjaju na Java i napada u kojima se koriste ranjivosti u Java, Microsoft Malware Protection Center je objavio instrukcije za korisnike o tome kako da ažuriraju, isključe ili uklone Java. 
Mitovi o bezbednosti računara, kao i svi drugi mitovi, posledica su nedostatka informacija, prepostavki, generalizacije određenih događaja itd. Kao i svi drugi mitovi, i oni se prenose od čoveka do čoveka, jer obično izgledaju dovoljno uverljivo da bi mogli biti istiniti. Iako nisu neposredna pretnja bezbednosti računara i njihovih korisnika, oni ipak mogu biti odgovorni za neodgovorno ponašanje korisnika, koji tako povećava svoje šanse da postane žrtva. 
Emailovi se često koriste kao mamac za prevaru internet korisnika. Da bi bili ubedljiviji, prevaranti često falsifikuju email adrese tako da korisniku može izgledati da email stiže sa određene email adrese iako je ustvari pristigao sa sasvim druge adrese. Email protokoli ne proveravaju da li su adrese legitimne a prevaranti, fišeri i drugi zlonamerni pojedinci i grupe iskorišćavaju ovu slabost u sistemu. ![Zašto je pravi trenutak da uključite dvostepenu autorizaciju za Gmail nalog [VIDEO]](/thumbs/v1_7950_google-2factor.jpg)
Ako još uvek ne koristite dvostepenu autorizaciju za Gmail nalog, onda je pravo vreme da to promenite. Zaštita email naloga od neovlašćenog upada je od krucijalnog značaja za zaštitu i drugih naloga koje imate na internetu. Mogućnost povratka lozinke koju nudi većina sajtova spasonosna je kada zaboravite lozinku za pristup nalogu, ali istovremeno ova opcija je i prilika za hakere... 
Poslednjih godina Java je postala glavna meta hakerskih napada a razlozi zbog kojih je ovaj besplatni softver kompanije Oracle privlačan napadačima su njegova široka primena, (pre)dugi ciklusi ažuriranja i mnogo bagova. Ranjivosti u Java su uključene u exploit pakete i često se koriste u drive-by download napadima koji zahtevaju minimalno učešće korisnika koji ih nisu ni svesni. 
Za onog koji želi da kontroliše nekog na internetu, osvajanje kontrole treba da počne emailom žrtve. Ako imate email, imate i žrtvu. Ovakva strategija nikada nije bila delotvornija nego danas kada ima toliko mnogo društvenih mreža, servisa i sajtova za kupovinu preko interneta koji su povezani sa email adresama korisnika. Istraživanje koje je sproveo Lukas Lungren iz IOActive pokazalo je kako može biti jednostavno sticanje kontrole nad nečijim email nalogom... .jpg)
Vaš prijatelj vam iznenada šalje poruku u kojoj se nalazi sumnjiv link. Nešto kasnije šalje vam još jednu poruku u kojoj vam kaže da onu koju ste prethodno dobili nije poslao on i da ne zna kako se to dogodilo. Šta više, niste vi jedini koji je dobio spornu poruku i sada je vaš prijatelj prinuđen da i sve ostale čije se email adrese nalaze u njegovim kontaktima, kao i sve svoje Facebook prijatelje upozori da ne otvaraju linkove u porukama koje navodno šalje on. 
Smart televizori su televizori sa integrisanim računarom ili drugim rečima smart televizori su kućni računari 21. veka. Korisnici smart televizora mogu surfovati internetom, instalirati aplikacije, obavljati video telefonske pozive zahvaljujući tome što ovi moderni uređaji imaju integrisanu video kameru i Skype. Prateći razvoj ove tehnologije, u porastu je i broj servisa za rentiranje online filmova koji omogućavaju korisnicima gledanje filmova jednostavnim klikom na dugme. Da bi sve ovo bilo moguće, ovi uređaji su opremljeni moćnim procesorima. 
Ambulanta MyCity foruma nedavno je proslavila šest godina rada. O Ambulanti i njenim članovima koji volonterski godinama unazad pomažu korisnicima zaraženih računara pisali smo prošle godine, a ovoga puta predstavićemo vam AMF školu koja funkcioniše u okviru Ambulante i čiji polaznik možete biti i vi, ukoliko želite da postanete deo ovog tima. 
Nemačka federalna kancelarija za informatičku bezbednost (BSI) testirala je dva računara sledeći savete svojih stručnjaka za kompjutersku bezbednost sa ciljem da se utvrdi kako ti saveti kada se primene funkcionišu u praksi. Testirana su dva računara sa potpuno zakrpljenim Windows 7 operativnim sistemom i instaliranim Microsoftovim antivirusnim programom Microsoft Security Essentials. 
Pljačku banke sa maskom na licu i pištoljem kojim pljačkaš preti uplašenoj službenici banke zahtevajući od nje da mu preda novac je scenario koji ćemo u budućnosti verovatno moći da vidimo samo u holivudskim filmovima. Novi vek i nove tehnologije promenile su u značajnoj meri naš način života. Informacije, znanje, plaćanje računa - sve je to „na klik“ daleko od nas. 
Koriste anonimnost koju im pruža internet i svakojake taktike da prevare svoje žrtve. Vrlo su strpljivi i često spremni da komuniciraju sa svojim žrtvama danima, nedeljama, mesecima pa i godinama da bi došli do cilja. A cilj je naterati mladu osobu na susret. Oni su velika pretnja bezbednosti dece na internetu. Oni su nova vrsta predatora. 
.jpg)
