5 mitova o bezbednosti računara

Tekstovi o zaštiti, 10.07.2012.

5 mitova o bezbednosti računara Mitovi o bezbednosti računara, kao i svi drugi mitovi, posledica su nedostatka informacija, prepostavki, generalizacije određenih događaja itd. Kao i svi drugi mitovi, i oni se prenose od čoveka do čoveka, jer obično izgledaju dovoljno uverljivo da bi mogli biti istiniti. Iako nisu neposredna pretnja bezbednosti računara i njihovih korisnika, oni ipak mogu biti odgovorni za neodgovorno ponašanje korisnika, koji tako povećava svoje šanse da postane žrtva. Dalje

2011: Pregled godine

Tekstovi o zaštiti, 28.12.2011.

2011: Pregled godine Kada se govori o bezbednosti u sajber prostoru godina koja je za nama obilovala je dešavanjima. Tek što se pometnja koju je napravio kompjuterski crv Stuxnet stišala pojavio se Duqu, novi malware koji je i dalje predmet polemika među stručnjacima za kompjutersku bezbednost i analitičarima koji podeljeni u dva tabora razmatraju vezu ovog Trojanca sa Stuxnet-om. Afera Wikileaks, sudbina njegovog osnivača Džulijana Asanža, napadi hakerskih grupa Anonimni i LulzSec na brojne kompanije i veb sajtove, polemike i reakcije javnosti i vlasti na ozbiljna kršenja prava na privatnost korisnika interneta od strane Facebook-a i oglašivačkih mreža, samo su neki od događaja koji su obeležili prethodnu godinu. Dalje

Acronis: Korisnici zabrinuti, ali neredovno prave backup podataka

Tekstovi o zaštiti, 13.12.2010.

Acronis: Korisnici zabrinuti, ali neredovno prave backup podataka Prema istraživanju kompanije Acronis, 83% kompjuterskih korisnika svesno je značaja redovnog pravljenja backupa. Uprkos tome, u praksi su procenti se znatno razlikuju. Naime, istraživanje koje je uradila kompanija Acronis, koja pruža usluge online backupa, skoro trećina korisnika (29%) uopšte ne pravi backup... Dalje

7 pravila da izbegnete fišing napad na Facebook profil

Tekstovi o zaštiti, 21.05.2015.

7 pravila da izbegnete fišing napad na Facebook profil Fišing je vrsta napada na lične podatke koji se pojavljuje u obliku lažnog emaila ili web sajta, tako da deluje kao da dolazi sa respektabilnog web sajta, što naravno nije slučaj. Na primer, korisnik može da dobije email koji vizuelno izgleda identično kao poruka od Facebooka, s tim što će od njega biti zahtevano da resetuje lozinku, a to se najčešće događa tako što se pojavljuje prozor za prijavljivanje (logovanje) gde korisnik treba da unese svoje podatke. Nakon što korisnik klikne na ovaj prozor... Dalje

Ako ne želite da Microsoft prati svaku reč koju kucate evo šta treba da uradite

Tekstovi o zaštiti, 10.09.2015.

Ako ne želite da Microsoft prati svaku reč koju kucate evo šta treba da uradite Da li znate da ako koristite Windows 10 Microsoft može da prati svaku reč koju kucate ili kažete digitalnom asistentu Cortana? Besplatna nadogradnja na Windows 10 ipak ima svoju cenu - zahvaljujući jednoj komponenti softvera Microsoft može da prikuplja informacije o glasovima i otkucanim karakterima. Ova komponenta softvera se praktično ponaša kao keylogger. Kada imate interakciju sa vašim Windows uređajem bilo da govorite, pišete ili kucate, Microsoft prikuplja informacije o tome, uključujući i informacije... Dalje

Ako imate email, držite žrtvu u šaci

Tekstovi o zaštiti, 24.08.2012.

Ako imate email, držite žrtvu u šaci Za onog koji želi da kontroliše nekog na internetu, osvajanje kontrole treba da počne emailom žrtve. Ako imate email, imate i žrtvu. Ovakva strategija nikada nije bila delotvornija nego danas kada ima toliko mnogo društvenih mreža, servisa i sajtova za kupovinu preko interneta koji su povezani sa email adresama korisnika. Istraživanje koje je sproveo Lukas Lungren iz IOActive pokazalo je kako može biti jednostavno sticanje kontrole nad nečijim email nalogom... Dalje

AMF škola: Kako da postanete borac protiv malvera

Tekstovi o zaštiti, 27.11.2012.

AMF škola: Kako da postanete borac protiv malvera Ambulanta MyCity foruma nedavno je proslavila šest godina rada. O Ambulanti i njenim članovima koji volonterski godinama unazad pomažu korisnicima zaraženih računara pisali smo prošle godine, a ovoga puta predstavićemo vam AMF školu koja funkcioniše u okviru Ambulante i čiji polaznik možete biti i vi, ukoliko želite da postanete deo ovog tima. Dalje

Ambulanta MyCity foruma - prva pomoć vašem zaraženom računaru

Tekstovi o zaštiti, 09.09.2011.

Ambulanta MyCity foruma - prva pomoć vašem zaraženom  računaru Ambulanta je jedan od potforuma MyCity foruma, koji je specijalizovan za pomoć korisnicima koji imaju problema sa malicioznim programima (eng. Malware-om) na računaru. Kako raste broj malicioznih programa koji se pojave u toku dana, kao i njihova kompleksnost, isti mogu na različite načine da "obmanu" zaštitni softver na računaru i zaraze operativni sistem. Neki od njih mogu potpuno da onemoguće zaštitni softver na računaru. Usled navedenog se javila potreba za postojanjem stručnog kadra koji će, upotrebom specijalnih softverskih alata, dijagnostikovati stanje na računaru korisnika i ukloniti maliciozne programe. Dalje

Besplatno je najskuplje: Ličnim podacima internet korisnici plaćaju informacije sa interneta

Tekstovi o zaštiti, 26.05.2011.

Besplatno je najskuplje: Ličnim podacima internet korisnici plaćaju informacije sa interneta Ako je krađa identiteta nešto što vas uopšte ne brine, razmislite još jednom - takozvana reidentifikacija, odnosno identifikacija stvarnih ljudi pomoću anonimnih podataka je jedan od najvećih problema u savremenom digitalnom svetu. Dalje

Besplatna alatka: Blokirajte Windows Shortcut propust bez gubljenja ikona

Tekstovi o zaštiti, 27.07.2010.

Besplatna alatka: Blokirajte Windows Shortcut propust bez gubljenja ikona Verujemo da se mnogim korisnicima nije činila praktičnom ideja da ostanu bez grafičkog prikaza ikona, što se dešava primenom spomenute Microsoft-ove alatke FixIt Tool. Besplatna alatka koju je napravio Sophos instalira novi program za upravljanje ikonama koji blokira Windows Shortcut propust bez gubljenja grafičkog prikaza ikona. Dalje

Bezbedna online kupovina

Tekstovi o zaštiti, 18.06.2010.

Bezbedna online kupovina Prilikom kupovine na internetu morate se držati osnovnih pravila kako biste zaštitili svoje lične podatke i svoj novac. Ne koristite u tu svrhu javne kompjutere ili bežični 'hot spot' internet. Ukoliko koristite Internet Explorer, u tabulatoru Security (Tools → Internet Option → Security → Internet Zone), podesite nivo sigurnosti (Security level) na High. Dalje

BetterPrivacy, dodatak za Firefox – zaštitite svoju privatnost na internetu

Tekstovi o zaštiti, 08.04.2011.

BetterPrivacy, dodatak za Firefox  – zaštitite svoju privatnost na internetu Za internet oglašivače je generisanje specifičnih oglasa tačno u vreme posete korisnika određenom veb sajtu (dakle, ni pre ni kasnije) od ključnog značaja. Funkcionisanje ovog mehanizma oglašivači duguju tehnologiji kolačića, kukiza (cookies). Dakle, kolačići na internetu postoje isključivo radi dobrobiti oglašivača, a ne veb surfera. Dalje

Bezbednost kompjutera – često postavljana pitanja

Tekstovi o zaštiti, 22.10.2009.

Bezbednost kompjutera – često postavljana pitanja Ne umete da objasnite razliku između virusa i crva? Mislite da se 'rootkit' koristi u baštovanstvu ili da je 'botnet' nešto iz Ratova zvezda? Pročitajte tekst ispod i za kratko vreme obogatite svoj cyber-kriminalni rečnik. U prošlosti, pretnju personalnim računarima uglavnom su predstavljali virusi i crvi. Glavni cilj ovih programa bio je širenje; međutim, neki programi bili su pisani tako da prouzrokuju štetu fajlovima i kompjuterima. Upotreba takvog štetnog softvera, nazvanog i kao „malware“, može se opisati kao "cyber vandalizam". Dalje

Bezbednost bežične mreže

Tekstovi o zaštiti, 16.11.2009.

Ako vaša bežična mreža nije obezbeđena haker može lako da presretne podatke koje šaljete i primate ili pristupi fajlovima na vašem kompjuteru, a sve to može uraditi iz svoje fotelje. Dalje

'Crvljive jabuke': Kratka istorija malvera za Mac

Tekstovi o zaštiti, 30.04.2012.

'Crvljive jabuke': Kratka istorija malvera za Mac Prvi dokumentovani virus za Mac računare pojavio se četiri godine pre prvog virusa pisanog za Windows. Međutim, godinama brižljivo negovan mit o bezbednosti Mac računara zatekao je nespremnim njihove korisnike sada kada je očigledno da je Apple-ov medeni mesec sa autorima malvera završen. Ali taj “brak” sklopljen je pre više od trideset godina a tekst koji sledi je priča o tome kako je počeo i šta se događalo za to vreme. Dalje

Čestitamo, vi ste dobitnik! Šta je realnost online lutrija

Tekstovi o zaštiti, 26.01.2012.

Čestitamo, vi ste dobitnik! Šta je realnost online lutrija Neverovatno je koliko često dobijamo poruke da smo dobitnici premije na lutriji. Sve ove srećne vesti imaju nešto zajedničko: dobitnik se obaveštava da je osvojio određenu novčanu sumu na nekoj lutriji i da mora da kontaktira predstavnika lutrije kako bi dobio osvojeni novac. Iako zvuči primamljivo, ovo nije ništa drugo nego tipična internet prevara. Dalje

Deca na internetu: Društvene mreže i chat (2. deo)

Tekstovi o zaštiti, 18.07.2011.

Deca na internetu: Društvene mreže i chat (2. deo) Deca vole društvene mreže, mesta na kojima se mogu družiti, upoznavati sa drugim ljudima, gde mogu igrati igrice i na kojima mogu gledati video snimke i fotografije. I sajber kriminalci, iz svojih razloga, takođe vole sajtove društvenih mreža. Konstantin Ignatiev iz Kaspersky Laboratorije napravio je mali eksperiment... Dalje

Deca na internetu: bezbedno surfovanje kod kuće (1. deo)

Tekstovi o zaštiti, 15.07.2011.

Deca na internetu: bezbedno surfovanje kod kuće (1. deo) Internet pruža izvanredne mogućnosti kada je reč o socijalizaciji i razvoju dece, ali istovremeno, on je prepun opasnosti koje vrebaju, naročito onda kada roditelji ne prate u dovoljnoj meri aktivnosti svoje dece tokom boravka na internetu. Sajber kriminalci i prevaranti su sveprisutni na internetu. Opasnost koju oni predstavljaju može ugroziti i decu tokom njihovog surfovanja internetom... Dalje

Evo šta treba da uradite ako neko pokušava da vam hakuje nalog

Tekstovi o zaštiti, 29.01.2016.

Evo šta treba da uradite ako neko pokušava da vam hakuje nalog I to se dešava... Vaš nalog je napadnut. Vidite zahtev za promenom lozinke, email ili SMS obaveštenje o pokušaju neovlašćenog prijavljivanja na vaš email nalog. Šta možete uraditi ako se to desi da biste se zaštitili? Za početak, dobro je što dobijate takva obaveštenja. Ali činjenica da neko pokušava da hakuje vaš nalog vas zabrinjava. Nebitno da li je u pitanju vaš nalog na društvenoj mreži ili neko pokušava da se prijavi na vaš bankovni nalog, u većini slučajeva, sajber kriminalci koriste slične taktike. Dalje

Deca na internetu: Pravila koja morate reći svojoj deci (3. deo)

Tekstovi o zaštiti, 19.07.2011.

Deca na internetu: Pravila koja morate reći svojoj deci (3. deo) Email nije naročito omiljen kanal komunikacije u dečijoj populaciji. Pa ipak, s obzirom da je email potreban za registraciju naloga na različitim forumima, društvenim mrežama, chat klijentima, online igrama i raznim drugim sajtovima, on se još uvek redovno koristi. Dalje

Hakeri

Tekstovi o zaštiti, 02.11.2009.

Kao što provalnici provaljuju u naše domove, tako hakeri provaljuju u kompjutere. Da li ste se ikada zapitali kako hakeri upadaju u vaš kompjuter? I kako ih možete sprečiti u tome? Dalje

Gde smo bili i kuda idemo

Tekstovi o zaštiti, 19.10.2009.

Trendovi u razvoju virusa koje danas uočavamo imaju svoj koren u drugoj polovini 2003. godine. Internet crvi Lovesan, Sobig, Swen i Sober nisu samo prouzrokovali globalne epidemije, već su promenili iz temelja poimanje štetnog softvera. Svaki od nabrojanih štetnih programa je postavio nove standarde za autore virusa. Dalje

Internet crvi

Tekstovi o zaštiti, 06.12.2009.

Internet  crvi Za kompjuterske crve su svu čuli. Crvi mogu biti klasifikovani prema metodi širenja koju koriste, na primer, kako isporučuju svoju kopiju novozaraženom kompjuteru, mogu biti klasifikovani i prema načinu instalacije, načinu pokretanja i najzad, prema osobinama uobičajenim za sve štetne programe: polimorfizam, nevidljivost itd. Dalje

Hakovanje wireless rutera – kako se zaštititi

Tekstovi o zaštiti, 26.08.2010.

Hakovanje wireless rutera – kako se zaštititi Vaš wireless ruter ima jedinstveni ID, dodelili ste mu lozinku i sada ne brinete da će štedljivi komšija da koristi internet kojeg ste vi platili za svoje potrebe? Dobro, možda vaš komšija ne odgovara predstavi koju vi imate o hakerima, ali ne bi bilo loše da budete svesni rizika koji nosi bežični internet. Da je pomenuti komšija kojim slučajem haker, tri najčešća načina na koje bi on mogao da dođe do “malo” besplatnog interneta su... Dalje

Istorijat štetnih programa

Tekstovi o zaštiti, 19.10.2009.

Štetni softver može izgledati kao relativno nov koncept. Epidemije tokom proteklih nekoliko godina upoznale su većinu kompjuterskih korisnika sa virusima, crvima i Trojancima - uglavnom onda kada je korisnikov personalni računar napadnut. Mediji su takođe imali značajnu ulogu, izveštavajući sve češće o najnovijim cyber pretnjama i hapšenjima autora virusa. Dalje

Internet prevare decenije

Tekstovi o zaštiti, 23.04.2012.

Internet prevare decenije Sirote ruske udavače, lažni nigerijski direktori i strani poslodavci poznati su akteri najčešćih i najuspešnijih prevara na internetu tokom prethodnih deset godina, pokazuje analiza kompanije Panda Labs. Sve ove prevare funkcionnišu na skoro identičan način: sajber kriminalci kontaktiraju žrtvu putem emaila ili društvene mreže. Tom prilikom od žrtve se traže podaci koje treba dostaviti emailom, kao što su broj telefona ili broj faksa. Ponekad, prevaranti pokušavaju da profitiraju na onome što je i njihov lični motiv - pohlepi potencijalne žrtve. Dalje

Jevgenij Kasperski: Sveti Gral AV testova i zašto nikada neće biti pronađen

Tekstovi o zaštiti, 25.10.2011.

Jevgenij Kasperski: Sveti Gral AV testova i zašto nikada neće biti pronađen Umesto da ulažu u razvoj svojih proizvoda, proizvođači antivirusa svoje vreme i resurse troše na nastojanje da se što bolje plasiraju na testovima koji koriste zastarelih metodologija koje nemaju uporište u stvarnosti. Rezultat toga je gubitak na kvalitetu proizvoda i u izvesnom smislu obmana korisnika koji kupuju te proizvode. Kako ne treba sprovoditi testiranje? Upravo onako kako to radi većina organizacija čiji se testovi prihvataju kao merodavni, smatra Kasperski. Testiranje “na zahtev” (on-demand) je stari, konvencinalni način testiranja koji se koristi još od vremena kada internet nije izgledao ovako kako danas izgleda. Dalje

Jevgenij Kasperski: Opasno naličje dosadnog, bezazlenog spama

Tekstovi o zaštiti, 03.02.2012.

Jevgenij Kasperski: Opasno naličje dosadnog, bezazlenog spama Šta mislite šta je ono što se događa 250 miljardi puta dnevno? U redu, to je retoričko pitanje, posebno ako ste obratili pažnju na naslov. Ali svakog dana, zbirno se pošalje 250 milijardi spam poruka u inboksove širom sveta. To zvuči mnogo, ali budimo iskreni, da li vas je ova brojka zaista šokirala? Zatim, pokušajte da definišete šta podrazumevate pod spamom? Većina ljudi pretpostavlja da je tu reč o Viagri, nigerijskim pismima i drugim patetičnim, neuverljivim prevarama koje zatrpavaju vaš inboks i usporavaju vaše dnevne poslove. Dalje

Kad kompjuter uspori...

Tekstovi o zaštiti, 02.09.2010.

Kad kompjuter uspori... Vaš kompjuter često sporo radi? Niste sigurni u čemu je problem? Evo nekoliko konkretnih saveta šta možete sami da uradite pre nego pozovete u pomoć ovlašćeni servis ili nekog za koga verujete da može biti od pomoći. Dalje

Jevgenij Kasperski: Uporedni testovi antivirusa nisu jevanđelja

Tekstovi o zaštiti, 24.10.2011.

Jevgenij Kasperski: Uporedni testovi antivirusa nisu jevanđelja Jevgenij Kasperski, osnivač i direktor Kaspersky Laboratorije, objavio je nedavno na svom ličnom blogu dva teksta o svom viđenju testiranja antivirusnih programa koja su izazvala veliko komešanje u industriji antivirusnog softvera. S obzirom da je Kaspersky antivirusni softver jedan od najcenjenijih antivirusa, nema mesta pretpostavkama da je kritika Kasperskog motivisana poretkom antivirusnih proizvoda u rezultatima testova koje je sproveo PassMark, a koji su bili predmet pažnje Jevgenija Kasperskog. U svakom slučaju, kadanjedan tako respektabilan proizvođač antivirusa kritikuje način na koji ovakvi testovi sprovode, to je reakcija vredna pažnje. Dalje

Kako da bezbedno kupujete na internetu

Tekstovi o zaštiti, 14.06.2013.

Kako da bezbedno kupujete na internetu Šoping koji podrazumeva višesatno obilaženje prodavnica je uglavom ženski “sport”. Ako niste “sportski tip” i ne volite rekreaciju ovog tipa, onda je kupovina iz fotelje, jednim klikom miša, za vas verovatno pravo rešenje. Iako ovaj način kupovine ima svoje prednosti u odnosu na tradicionalnu kupovinu, budite oprezni. Online kupovina je za neke način da zarade na nepošten način, a internet im obezbeđuje anonimnost. Prevarantima na internetu bez lica i glasa teže je ući u trag, tako da šteta koju možete pretrpeti kupujući preko internetu može biti nepopravljiva. Dalje

Kad vam internet kriminalci ukradu život [VIDEO]

Tekstovi o zaštiti, 10.07.2013.

Kad vam internet kriminalci ukradu život [VIDEO] Internet je promenio svet između ostalog i zbog toga što su njegovi korisnici izgubili osećaj šta je ono što o nama treba da znaju drugi a šta bi trebalo da zadržimo za sebe. Da li ste se ikada ozbiljno zapitali zbog čega u stvarnom životu ne otvarate vrata svoga doma poptpunim neznacima i ne upoznajete ih sa svojom porodicom ili im pokazujete fotografije sa svojih putovanja, dok isto to sa lakoćom i bez imalo razmišljanja činite u virtuelnom životu iako su rizici takvog ponašanja isti. Dalje

Kako da prepoznate da vam je računar zaražen malverom

Tekstovi o zaštiti, 10.05.2016.

Kako da prepoznate da vam je računar zaražen malverom Uključujete računar i čekate. Čekate. I dalje čekate. Najzad se pojavljuje desktop ali stvari ne izgledaju mnogo bolje. Internet je spor, programima treba čitava večnost da se učitaju, kursor kasni 20 sekundi za mišem. Možda ste pokušali da otvorite previše programa odjednom. Ili vam je računar možda inficiran. Nekad je infekcija malverom jednostavna i vidljiva. Nekad je ona “tihi ubica”, kažu stručnjaci kompanije Malwarebytes. Ako želite da saznate da li vam je računar “bolestan” ili ne... Dalje

Kako da pomognete prijatelju sa čijeg se računara širi virus

Tekstovi o zaštiti, 12.10.2012.

Kako da pomognete prijatelju sa čijeg se računara širi virus Vaš prijatelj vam iznenada šalje poruku u kojoj se nalazi sumnjiv link. Nešto kasnije šalje vam još jednu poruku u kojoj vam kaže da onu koju ste prethodno dobili nije poslao on i da ne zna kako se to dogodilo. Šta više, niste vi jedini koji je dobio spornu poruku i sada je vaš prijatelj prinuđen da i sve ostale čije se email adrese nalaze u njegovim kontaktima, kao i sve svoje Facebook prijatelje upozori da ne otvaraju linkove u porukama koje navodno šalje on. Dalje

Kako da se zaštitite od fišinga

Tekstovi o zaštiti, 23.11.2015.

Kako da se zaštitite od fišinga Ako malo razmislite, mala je razlika između pecanja na internetu poznatog pod nazivom fišing, i stvarnog pecanja. Jedna od glavnih razlika je to što su pecaroši na internetu isključivo kriminalci, što ne znači da među pravim pecarošima nema kriminalaca ali to je već druga priča. Druga razlika je u vrsti ulova. Dok pravi pecaroši love ribu, pecaroši na internetu love lične podatke korisnika, bankarske akreditive i druge vredne i poverljive podatke. Na žalost, pravog leka za fišing napade nema, osim opreznost... Dalje

Kako da rešite problem ako ste postali spamer ''iz nehata'' na Twitter-u

Tekstovi o zaštiti, 28.01.2013.

Kako da rešite problem ako ste postali spamer ''iz nehata'' na Twitter-u Ako vam je dosadilo da dobijate poruke na Twitter-u kao što je „Did you see this pic of you? lol [link]“ i slične ili ako vam se oni koji prate vaš profil na Twitter-u žale da ih zasipate ovakvim porukama, krajnje je vreme je da preduzmete nešto po tom pitanju. Spam kampanja koja već neko vreme širi Twitter-om, prepoznatljiva je po porukama ovog tipa: „Is it you in this picture?“, „Did you see your pics with her?“, „ROFL they were taping you“... Dalje

Kako funkcioniše ruski finansijski sajber kriminal (1. deo)

Tekstovi o zaštiti, 26.11.2015.

Kako funkcioniše ruski finansijski sajber kriminal (1. deo) Rusko sajber podzemlje, kome pripadaju sajber kriminalci iz Ruske Federacije i nekih država bivšeg SSSR-a, pre svih, iz Ukrajine i baltičkih zemalja, je dobro poznato u celom svetu. Dva su glavna razloga zbog kojih je to tako. Najpre, aktivnosti sajber kriminalaca sa ruskog govornog područja često su dobro medijski propraćene u celom svetu, a drugi razlog je dostupnost online platforma koje koristi zajednica sajber kriminalaca za komunikacije, reklamiranje različitih usluga i proizvoda i diskusiju o njihovom kvalitetu... Dalje

Kako da vam ne presedne kafa u kafiću: Oprezno sa javnim bežičnim internetom

Tekstovi o zaštiti, 30.04.2013.

Kako da vam ne presedne kafa u kafiću: Oprezno sa javnim bežičnim internetom Mobilni telefoni, laptop računari i tableti omogućili su nam pristup internetu i onda kada nismo kod kuće i u kancelariji, ali su nas istovremeno učinili ranjivim na malvere i prevare zahvaljujući činjenici da većina korisnika koristi javni internet. Korisnici bez mnogo razmišljanja proveravaju šta se dešava na Facebook-u, šalju i primaju emailove, preuzimaju i objavljuju fotografije, kupuju na internetu, koriste e-banking i pristupaju osetljivim dokumentima, koristeći javni Wi-Fi u kafićima, restoranima, i na drugim javnim mestima. Dalje

Kako napraviti jaku, lako pamtljivu lozinku

Tekstovi o zaštiti, 11.08.2010.

Kako napraviti jaku, lako pamtljivu lozinku Mnogo smo puta govorili o važnosti izbora šifre prilikom kreiranja naloga na internetu. Naši se čitaoci sećaju da smo u tim prilikama isticali da za različite naloge treba birati različite šifre, koje nikako ne smeju biti reči koje je lako pretpostaviti. Dobro odabrana lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, pri čemu treba imati na umu da karakteri nisu samo slova, već i brojevi, simboli i znakovi interpunkcije. Dalje

Kako funkcioniše ruski finansijski sajber kriminal (2. deo)

Tekstovi o zaštiti, 27.11.2015.

Kako funkcioniše ruski finansijski sajber kriminal (2. deo) Grupe koje se bave sajber kriminalom organizovane su na sličan način kao i bilo koja IT kompanija. Ključne uloge u tim grupama igraju programeri koji stvaraju novi maliciozni softver ili menjaju postojeći malver, zatim, web dizajneri koji su zaduženi za kreiranje fišing stranica, emailova itd., sistem administratori koji su odgovorni za IT infrastrukturu, testeri koji testiraju maliciozni softver, i kripteri koji su odgovorni za pakovanje malicioznog koda da bi se izbegla detekcija antivirusa. Ovim kriminalnim preduzećima rukovode šefovi... Dalje

Kako napraviti 'Rescue CD' sa Kaspersky Internet Security 2010

Tekstovi o zaštiti, 05.03.2010.

Kaspersky Lab 2010 proizvodima dodata je posebna usluga koja će vam pomoći da napravite 'Rescue Disk' kako bi ste popravili oštećeni sistem. Disk može biti praktična pomoć onda kada su sistemski fajlovi oštećeni nakon napada virusa i/ili u slučaju pada operativnog sistema. U ovom slučaju Rescue Disk može biti od pomoći pri učitavanju sistema i njegovom oporavku, odnosno vraćanju u stanje pre oštećenja. Dalje

Kako napraviti Kaspersky Rescue USB Flash Disk

Tekstovi o zaštiti, 04.03.2010.

Inficiran vam je kompjuter, i ne možete da instalirate antivirus jer ga virus odmah 'onesposobi'? Rešenje je podići čist sistem sa antivirusom sa USB Flash-a, i zatim lagano očistiti računar! Potpuno besplatno rešenje - ne morate imate licencirani Kaspersky. Antivirus se čak i sam update-uje ukoliko sistem detektuje internet na mrežnoj kartici. Dalje

Kako postati žrtva sajber-kriminala – prevaranti računaju na vas

Tekstovi o zaštiti, 25.03.2011.

Kako postati žrtva sajber-kriminala – prevaranti računaju na vas Propusti u bezbednosti programa i zlonamerni programi ugrožavaju računare korisnika, ali prava opasnost za internet korisnike dolazi od njihovih slabosti na koje sajber-kriminal računa. Društveni inženjering nudi kriminalcima mnogo tehnika koje se oslanjaju na slabosti potencijalnih žrtava. U izveštaju za 2010. godinu Cisco upozorava internet korisnike na njihove vlastite slabosti... Dalje

Kako opljačkati banku u 21. veku

Tekstovi o zaštiti, 07.12.2012.

Kako opljačkati banku u 21. veku Pljačku banke sa maskom na licu i pištoljem kojim pljačkaš preti uplašenoj službenici banke zahtevajući od nje da mu preda novac je scenario koji ćemo u budućnosti verovatno moći da vidimo samo u holivudskim filmovima. Novi vek i nove tehnologije promenile su u značajnoj meri naš način života. Informacije, znanje, plaćanje računa - sve je to „na klik“ daleko od nas. Dalje

Kako se zaštiti od fišinga

Tekstovi o zaštiti, 05.04.2011.

Kako se zaštiti od fišinga Postoje dva načina na koji funkcionišu fišing napadi. Jedan je da se u email poruci od korisnika traže poverljivi podaci kao što je lozinka a drugi je da se korisnik usmerava na veb stranicu društvene mreže, sajta banke, ili email servisa na kojoj će se od njega tražiti podaci potrebni za prijavu. Nikada ne izlazite u susret zahtevima u email porukama u kojima se od vas traže bilo kakvi lični podaci. Dalje

Kako prevaranti falsifikuju email adrese i kako to prepoznati

Tekstovi o zaštiti, 15.08.2012.

Kako prevaranti falsifikuju email adrese i kako to prepoznati Emailovi se često koriste kao mamac za prevaru internet korisnika. Da bi bili ubedljiviji, prevaranti često falsifikuju email adrese tako da korisniku može izgledati da email stiže sa određene email adrese iako je ustvari pristigao sa sasvim druge adrese. Email protokoli ne proveravaju da li su adrese legitimne a prevaranti, fišeri i drugi zlonamerni pojedinci i grupe iskorišćavaju ovu slabost u sistemu. Dalje

Kako u praksi funkcionišu saveti stručnjaka za bezbednost računara: šta vi možete da uradite

Tekstovi o zaštiti, 23.11.2012.

Kako u praksi funkcionišu saveti stručnjaka za bezbednost računara: šta vi možete da uradite Nemačka federalna kancelarija za informatičku bezbednost (BSI) testirala je dva računara sledeći savete svojih stručnjaka za kompjutersku bezbednost sa ciljem da se utvrdi kako ti saveti kada se primene funkcionišu u praksi. Testirana su dva računara sa potpuno zakrpljenim Windows 7 operativnim sistemom i instaliranim Microsoftovim antivirusnim programom Microsoft Security Essentials. Dalje

Kako se zaštiti od malvera koji koriste ranjivosti u Java

Tekstovi o zaštiti, 27.07.2012.

Kako se zaštiti od malvera koji koriste ranjivosti u Java Java je od 2010. godine najpopularnija meta hakerskih napada. Problem sa Java nije u novootrkivenim ranjivostima za koje se zakrpe objavljuju relativno brzo, već u činjenici da mnogi korisnici ne ažuriraju Java redovno. Šta više, mnogi među ovim korisnicima nisu čak ni svesni njenog prisustva na računarima. U svetlu činjenice da je tokom poslednjih nekoliko meseci uočen ogroman porast broja malvera koji se oslanjaju na Java i napada u kojima se koriste ranjivosti u Java, Microsoft Malware Protection Center je objavio instrukcije za korisnike o tome kako da ažuriraju, isključe ili uklone Java. Dalje

Kako ukloniti TDL-4 sa zaraženog računara

Tekstovi o zaštiti, 05.07.2011.

Kako ukloniti TDL-4 sa zaraženog računara Prošlonedeljna priča o “neuništivoj” TDL4 bot mreži privukla je mnogo pažnje kako stručne javnosti tako i prosečnih internet korisnika. Neki komentatori i istraživači koji se bave kompjuterskom bezbednošću fokusirali su se na reč “neuništiva”, pa se stekao utisak... Dalje

Kako ukloniti ranjivu Java-u iz brauzera

Tekstovi o zaštiti, 29.08.2012.

Kako ukloniti ranjivu Java-u iz brauzera Poslednjih godina Java je postala glavna meta hakerskih napada a razlozi zbog kojih je ovaj besplatni softver kompanije Oracle privlačan napadačima su njegova široka primena, (pre)dugi ciklusi ažuriranja i mnogo bagova. Ranjivosti u Java su uključene u exploit pakete i često se koriste u drive-by download napadima koji zahtevaju minimalno učešće korisnika koji ih nisu ni svesni. Dalje

Kako zaštiti BIOS

Tekstovi o zaštiti, 06.07.2012.

Kako zaštiti BIOS BIOS (Basic Input-Output System) je osnovni softver svakog računara koji se nalazi na matičnoj ploči i koji je namenjen komunikaciji sa hardverom računara. On omogućava postavljanje osnovnih radnih parametara, pronalazi i učitava operativni sistem u radnu memoriju. Pozicija BIOS-a u arhitekturi računara je jedinstvena. S obzirom da se BIOS učitava pre operativnog sistema malver koji je krišom dospeo u BIOS se može aktivirati mnogo pre nego što bilo koji antivirusni softver ima priliku da ga otkrije. Dalje

Kako Windows XP učiniti bezbednijim nakon obustavljanja podrške

Tekstovi o zaštiti, 16.07.2010.

Kako Windows XP učiniti bezbednijim nakon obustavljanja podrške Utorak, 13. jul, bio je dan kada je 'Patch Tuesday' poslednji put uključio i zakrpe za Windows XP SP2. Posle ovog datuma, Microsoft neće više objavljivati ispravke za propuste u Windows XP sa Service Pack 2, te je naša preporuka da korisnici sa Windows XP SP2 preuzmu Service Pack 3. Za sve koji će, iz bilo kog razloga nastaviti da koriste Windows XP SP2, evo nekih saveta kako da svoj sistem učine bezbednijim... Dalje

Kaspersky Lab: Recite “Ne” crvljivoj jabuci (Apple), 1. deo

Tekstovi o zaštiti, 22.12.2010.

Kaspersky Lab: Recite “Ne” crvljivoj jabuci (Apple), 1. deo Široko je rasprostranjena zabluda da su Appleovi Mac operativni sistemi toliko bezbedni da im nije potrebna bilo kakva dodatna zaštita, iako je očigledno da bilo kakav operativni sistem može imati propust kojeg hakeri mogu iskoristiti za ostvarenje svojih ciljeva. Pored toga, i sami korisnici mogu biti prevareni i dovedeni u situaciju da nesvesno ugroze bezbednost svojih računara. Dalje

Kako zaštiti veb sajt od hakerskih napada

Tekstovi o zaštiti, 24.06.2011.

Kako zaštiti veb sajt od hakerskih napada Hakovanje veb sajtova američkog Senata, CIA, Međunarodnog monetarnog fonda, ali i dug spisak velikih kompanija kao što su Sony, Citibank, HBGary, Mastercard, PayPal, Visa ili Amazon koje su se tokom prethodnih nekoliko meseci našle na udaru hakerskih napada pokazuju da nema nedodirljivih kao i to da niko nije potpuno bezbedan. Dalje

Ko piše štetne programe i zašto?

Tekstovi o zaštiti, 19.10.2009.

Ko piše štetne programe i zašto? Kompjutersko podzemlje oslobođeno plaćanja internet usluga, kao što su pristup internetu, email i web hosting, pruža nove mogućnosti za ilegalnu aktivnost uz odgovarajuću satisfakciju dobijanja “svega za ništa”. Oni koji pišu viruse pripadaju jednoj od četiri opšte grupe: cyber-vandali, koji mogu biti svrstani u dve kategorije, i ozbiljniji programeri, koji takođe mogu biti svrstani u dve grupe. Dalje

Kaspersky Lab: Recite “Ne” crvljivoj jabuci (Apple), 2. deo

Tekstovi o zaštiti, 23.12.2010.

Kaspersky Lab: Recite “Ne” crvljivoj jabuci (Apple), 2. deo Do novembra 2010., virusna baza Kaspersky Laba sadržala je 258 virusnih definicija koje pokrivaju više od 1440 opasnih i malicioznih programa koji pogađaju Mac OS X. Uzimajući u obzir sve Unix sisteme, postoji 2692 virusnih definicija. Od 1440 Mac-uzoraka, 18% su virusi, 58% su Trojanci i 12% su crvi. Dalje

Koliko vredi vaš hakovani email nalog

Tekstovi o zaštiti, 11.06.2013.

Koliko vredi vaš hakovani email nalog Korisnici računara koji ne koriste elektronski banking i ne čuvaju osetljive podatke na računarima, često ne shvataju zašto bi neko želeo da napadne njihov računar, a mnogi takođe ne shvataju šta bi mogli da izgube ukoliko se njihovi email nalozi nađu u pogrešnim rukama. Brajan Krebs, poznati bloger koji se bavi temama računarske bezbednosti, objavio je na svom blogu Krebs on Security tekst pod nazivom “Vrednost hakovanog email naloga”, sa željom da ukaže na vrednost koju za kriminalce imaju email nalozi običnih korisnika koji često svoje lične podatke izlažu riziku zbog nemara i propusta da valjano zaštite svoje inbox-ove. Dalje

Ko vas i zašto prati na internetu

Tekstovi o zaštiti, 11.11.2011.

Ko vas i zašto prati na internetu Ko vas prati na internetu, šta žele da znaju o vama i zašto? Ima mnogo preterivanja, neopravdanih strahova i zabluda kada je reč o praćenju korisnika na internetu. Sa druge strane, ima i onih koji potcenjuju činjenicu da se aktivnosti korisnika na internetu prate a podaci o njima prikupljaju. Ukoliko ste od onih koji tome ne pridaju značaj, razmislite dobro. Više od 800 kompanija ostavlja kolačiće na računarima korisnika. Možda vi niste čuli za većinu tih kompanija ali oni za vas jesu. Dalje

Kompjuterski virusi slave 40. rođendan, 1. deo

Tekstovi o zaštiti, 16.03.2011.

Kompjuterski virusi slave 40. rođendan, 1. deo Ove godine navršava se 40 godina od pojave prvog kompjuterskog virusa Creeper. Od Creeper-a do kompjuterskog crva Stuxnet sajber-prostorom su prodefilovali mnogobrojni zlonamerni programi. Početkom devedestih godina prošlog veka dogodila se prva ekspanzija kompjuterskih virusa kojih je tada bilo svega 1300... Dalje

Kompjuterski virusi

Tekstovi o zaštiti, 29.11.2009.

Kompjuterski virusi Kompjuterski virusi se mogu klasifikovati prema svom okruženju i metodama infekcije. Pod okruženjem se podrazumeva aplikacija ili operativni sistem čije je prisustvo potrebno kako bi virus inficirao fajlove. Metode infekcije su tehnike koje se koriste za ubacivanje virusnog koda u dati fajl. Dalje

Kratki vodič za početnike: kako podesiti sigurnosne parametre wireless rutera

Tekstovi o zaštiti, 25.04.2010.

Kratki vodič za početnike: kako podesiti sigurnosne parametre wireless rutera Ako ste u manjinskoj grupi naprednih korisnika kompjutera, onda ovo nije tekst za vas. Za sve ostale, koji pripadaju većini koja kompjuter koristi za surfovanje internetom i korišćenje Microsoft Office proizvoda, ovaj vodič bi mogao da bude od velike koristi. Kada uključite ruter, primetićete da mu je već dodeljeno korisničko ime i lozinka. Dalje

Kompjuterski virusi slave 40. rođendan, 2. deo

Tekstovi o zaštiti, 17.03.2011.

Kompjuterski virusi slave 40. rođendan, 2. deo Ove godine navršava se 40 godina od pojave prvog kompjuterskog virusa Creeper. U čast četrdesetog rođendana kompjuterskog virusa, FortiGuard Laboratorija napravila je pregled najznačajnijh računarskih virusa tokom njihove duge istorije. Dalje

Lažni antivirus sa tehničkom podrškom

Tekstovi o zaštiti, 13.07.2010.

Lažni antivirus sa tehničkom podrškom Može se reći da smo ovim videli sve. Potpuno je nezamislivo da maliciozni programi (malware) imaju i tehničku podršku, ali nas je Nicolas Brulez, ekspert Kapsersky Lab-a svojim nedavnim postom na Kaspersky blogu ubedio u suprotno. Prenosimo njegov tekst u celini. Dalje

Kriminalni softver (Crimeware)

Tekstovi o zaštiti, 31.10.2009.

Bilo da je reč o Trojancima, keylogger-ima ili spyware programima, kriminalni softver („crimeware“) predstavlja novu vrstu pretnje i novi izazov za one čiji je zadatak borba protiv kriminala 21. veka. Toga moramo biti svesni. Dalje

Letujte bezbedno - zaštitite svoje uređaje i podatke

Tekstovi o zaštiti, 17.06.2013.

Letujte bezbedno - zaštitite svoje uređaje i podatke Ako ovog leta planirate odmor, onda imate razlog da nastavite sa čitanjem ovog teksta. Nema sumnje da će se u vašem prtljagu naći smart telefon, tablet uređaj i/ili kamera kako biste zabeležili sve zanimljive trenutke odmora koje ćete, s obzirom na trend koji su nametnule popularne društvene mreže, odmah ili što pre podeliti sa svojim prijateljima na internetu. Većina nas se po dolasku na odredište i ne raspakuje a već traži internet konekciju. Roming je skupa opcija, pa je besplatni javni Wi-Fi internet najjeftinije rešenje za većinu turista. Dalje

Lažni antivirusi

Tekstovi o zaštiti, 24.12.2009.

Mnogo puta se pisalo o programima koji se pretvaraju da su nešto što nisu. Najozloglašenija su lažna antivirusna rešenja - programi koji objavljuju poruke da je ciljani kompjuter zaražen, čak i ako nije. Ovi programi niti skeniraju niti čiste kompjutere, i ustvari su i pravljeni sa ciljem da ubede korisnike da su im kompjuteri izloženi opasnosti i preplaše ih dovoljno da kupe „antivirusni“ program. Ovakvi programi su često označeni kao 'scareware'. Dalje

Malveri iza kojih stoje države: da li je to sajber rat

Tekstovi o zaštiti, 27.03.2013.

Malveri iza kojih stoje države: da li je to sajber rat Kada se iza malvera ne krije organizovana kriminalna grupa čiji je cilj zarada krađom i prevarama ili haktivisti koji pokušavaju da privuku pažnju motivisani nekim političkim i drugim idejama, treći potencijalni krivac je najčešće neka država. Tako trenutno stoje stvari u svetu malvera. Vlasti širom sveta koriste malvere za unutrašnje potrebe ali i izvan država kojima vladaju. Unutar države, “čuvari zakona” koriste spyware, programe za špijunažu, za prikupljanje dokaza tokom istraga o počiniocima krivičnih dela. Dalje

Loša praksa korisnika WordPressa koju koriste hakeri

Tekstovi o zaštiti, 20.01.2011.

Loša praksa korisnika WordPressa koju koriste hakeri Uprkos uvreženom mišljenju koje tvrdi suprotno, WordPress je ustvari relativno bezbedna CMS platforma koju koriste milioni internet korisnika širom sveta. Upravo činjenica da je reč o veoma popularnom softveru, čini WordPress omiljenom metom hakera, kao što je to slučaj i sa Facebookom i Twitterom koji su meta napada zato što ih svi koriste. Dalje

Microsoft i bezbednost - decenija preokreta

Tekstovi o zaštiti, 12.01.2012.

Microsoft i bezbednost - decenija preokreta Pre deset godina Microsoft je imao veliki problem. U isto vreme korisnici računara takođe su imali jedan problem - Micosoft, odnosno softver koji je tada proizvodila ova kompanija. Bagovit kod koji je omogućavao da virusi poput CodeRed, IloveYou, Melissa, Nimda i drugi inficiraju milione računara sa Windows-om i Microsoft-ovim veb softverom. Dalje

Mesečna analiza štetnih programa: Septembar 2010

Tekstovi o zaštiti, 11.10.2010.

Mesečna analiza štetnih programa: Septembar 2010 Kaspersky Lab je objavio svoj redovni mesečni izveštaj za septembar 2010. godine. Početak jeseni doneo je napredak virusa Sality i porast broja adware programa na internetu. Kako pokazuju statistički podaci, nova varijanta ozloglašenog polimorfnog virusa Sality, pod nazivom 'bh', posebno je bila rasprostranjena na računarima korisnika prethodnog meseca. Dalje

Mitovi i zablude o virusima

Tekstovi o zaštiti, 09.07.2010.

Mitovi i zablude o virusima Mit broj 1: Firewall štiti vaš računar od virusa - Upravo tako. Firewall može zaštiti vaš računar jedino od crva (worm), ali ne i od ostalih vrsta štetnih programa. To naravno ne znači da treba da se odreknete zaštite koju vašem kompjuteru pruža firewall, naročito ako npr. koristite hot spot u nekom kafiću. Dalje

Mislite da ste previše pametni da biste naseli na fišing? Evo šta je otkrilo Googleovo istraživanje

Tekstovi o zaštiti, 07.11.2014.

Mislite da ste previše pametni da biste naseli na fišing? Evo šta je otkrilo Googleovo istraživanje Nedavno istraživanje koje je sprovedeno u SAD otkrilo je da ljude više brine mogućnost da im nalog bude hakovan nego da im kuća bude opljačkana. To ne treba da čudi, jer je ljudima njihov digitalni identitet sada važniji nego ikad pre. Ako ste osigurani od krađe, ono što bi lopove moglo zanimati u vašoj kući možete nadoknaditi. Ali ako izgubite svoj online nalog, ne samo da taj gubitak može biti konačan i nenadoknadiv, već može za posledicu imati krađu identiteta koja vam u velikoj meri može iskomplikovati život. Dalje

Mozilla Firefox – podešavanja za bezbedniji surfing

Tekstovi o zaštiti, 12.07.2010.

Mozilla Firefox – podešavanja za bezbedniji surfing Tekst pred vama će vam pomoći da podesite vaš Firefox browser kako biste osigurali bezbednost svog računara i zaštitili svoju privatnost. Neke opcije iz menija mogu se razlikovati zavisno od browser-a, te vam savetujemo da prilagodite korake koji slede svojoj verziji Firefox-a. U nekim slučajevima, ova podešavanja mogu dovesti do problema u radu nekih aplikacija. Dalje

'Money mules': Kriminalci ili žrtve bankarskih prevara na internetu

Tekstovi o zaštiti, 28.03.2012.

'Money mules': Kriminalci ili žrtve bankarskih prevara na internetu Da li je sve što smo znamo o bankarskim internet prevarama pogrešno? Ko su stvarne žrtve ovakvih prevara? Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo Microsoft a koji su objavljeni u dokumentu pod nazivom “Da li je sve što smo znali o krađi lozinki pogrešno”, stvarne žrtve prevaranta i kriminalaca na internetu nisu klijenti banaka koji su njihova očigledna meta, već njihovi saučesnici, koji u kriminalnim aktivnostima učestvuju svojevoljno ali nesmotreno, uglavnom nesvesni toga u čemu ustvari učestvuju. Dalje

Pametni skrinsejver (scrensaver Irida)

Tekstovi o zaštiti, 27.01.2011.

Pametni skrinsejver (scrensaver Irida) Kaspersky Security Network (KSN) je deo tehnologije Kaspersky Lab-a. Njegova arhitektura “u oblacima” omogućava automatsku detekciju i blokiranje nepoznatih malicioznih programa i zaraženih ili opasnih veb-sajtova, filtriranje spam poruka, zaštitu dece od neprigodnog sadržaja... Dalje

Osam saveta za bezbednost vašeg Google+ profila

Tekstovi o zaštiti, 25.07.2011.

Osam saveta za bezbednost vašeg Google+ profila Broj korisnika Google-ove društvene mreže, Google+, brzo raste. Nedelju dana posle pokretanja nove društvene mreže, njihov broj iznosio je 10 miliona, što je dobar početak za mrežu koja je prvih dana bila dostupna samo pozvanim korisnicima. Procenjuje se da Google-ova društvena mreža raste približno istom brzinom kao i Facebook na svojim počecima. Kao i uvek kad je reč o društvenim mrežama, privatnost podataka je najveća briga korisnika. Saveti koji slede bi vam mogli biti od pomoći da zaštitite svoju privatnost na Google+. Dalje

Pet mitova o bezbednosti industrijskih kontrolnih sistema

Tekstovi o zaštiti, 25.06.2015.

Pet mitova o bezbednosti industrijskih kontrolnih sistema I pored povećane svesti o sajber napadima na industrijske kontrolne sisteme, mnogi bezbednosni IT modeli se i dalje pridržavaju zastarelog verovanja da je fizička izolacija sistema kao metod zaštite sasvim dovoljna. Međutim, to nije istina. Andrej Nikišin, direktor sektora za buduće tehnologije u kompaniji Kaspersky Lab, opisao je pet najčešćih mitova o bezbednosti industrijskih kontrolnih sistema. Nikišin je objasnio i zbog čega tradicionalni pristup sajber bezbednosti, koji se oslanja na fizičku i vazdušnu izolovanost... Dalje

'Patch' za ljudske ranjivosti

Tekstovi o zaštiti, 11.03.2010.

Današnji pejsaž online pretnji je veoma složen. Sajber-kriminalci imaju na raspolaganju širok asortiman štetnih programa uz pomoć kojih mogu preoteti kompjutere korisnika i na nelegalan način ostvariti zaradu. Ovi programi uključuju razne vrste Trojanaca, crva, virusa i 'exploit' kodova napravljenih sa ciljem da se omogući štetnom softveru iskorišćavanje ranjivosti u okviru operativnog sistema ili aplikacija. Pored toga, sajber-kriminalci koriste čitav niz sofisticiranih tehnika kako bi prikrili aktivnost štetnih programa ili otežali stručnjacima za antivirusnu zaštitu njihovo nalaženje, analizu i otkrivanje štetnog koda. Dalje

Phishing (Obmanjivanje korisnika)

Tekstovi o zaštiti, 02.11.2009.

Phishing (Obmanjivanje korisnika) Phishing napad je poseban oblik cyber-kriminala. Cyber-kriminalci prave skoro savršene kopije websajtova odabranih finansijskih institucija, a potom pokušavaju da prevare korisnika uzimanjem njegovih ličnih podataka - korisničkog imena, šifre, PIN-a itd. - preko obrasca na lažnom websajtu, omogućavajući kriminalcu da koristi te podatke za vlastito obogaćivanje. Dalje

Pet pretraživača koji poštuju privatnost korisnika

Tekstovi o zaštiti, 11.05.2012.

Pet pretraživača koji poštuju privatnost korisnika Kada pomislite na pretraživanje interneta verovatno najpre pomislite na Google. Pretraživači kojih bi ste se dosetili da je ovo test su, pored sveznajućeg Google-a, najverovatnije Bing i Yahoo. Najveći i najčešće korišćeni pretraživači prate vašu istoriju pretrage i na osnovu toga grade vaš profil, nudeći vam različite rezultate pretrage na osnovu toga. Nisu svi korisnici pretraživača srećni zbog toga. Ako pripadate toj grupi korisnika interneta onda isprobajte jedan od pet predloga veb sajta HowToGeek za alternativne pretraživače koji vas neće pratiti dok pretražujete internet. Dalje

Prednosti i važnost SSL sertifikata

Tekstovi o zaštiti, 23.04.2015.

Prednosti i važnost SSL sertifikata Ukoliko planirate da pokrenete sopstveni online biznis, prodvanicu ili jednostavno želite da budete sigurni da će lični podaci Vaših klijenata biti zaštićeni, a samim tim ugled Vaše firme, SSL sertifikati su nešto na šta bi svakako trebalo da obratite pažnju. SSL (skraćeno od Secure Sockets Layer) sertifikati su najjednostavnije rečeno, šifrovana (enkriptovana) veb veza između klijentovog brauzera i servera kompanije s kojim klijent komunicira. SSL omogućava zaštitu prilikom transfera ličnih podataka klijenata... Dalje

Ponuda za posao kojoj treba reći ne: otpremanje (ukradene) robe

Tekstovi o zaštiti, 19.12.2013.

Ponuda za posao kojoj treba reći ne: otpremanje (ukradene) robe Ako ste nezaposleni možda bi vam ovakva ponuda izgledala primamljivo: dobijate email od kompanije koja traži osobu čiji će zadatak biti da prima, prepakuje i šalje pakete na određene adrese. Uslov je da posedujete računar i imate pristup internetu a obično je poželjno i da ste "fleksibilni", "prilagodljivi", "analitični" i "organizovani". Međutim, sve što je potrebno vašim potencijalnim „poslodavcima“ je da budete dovoljno naivni da biste prihvatili njihovu ponudu. O čemu se ovde radi objašnjava Konrad Longmor, autor Dynamoo’ Blog-a. Dalje

Prevare na internetu - Phishing (Fišing), 1. deo

Tekstovi o zaštiti, 25.11.2010.

Prevare na internetu - Phishing (Fišing), 1. deo Prevare na internetu su stare koliko i sam internet. Svake godine, sajber-kriminalci “promovišu” nove tehnike i taktike osmišljene tako da prevare potencijalne žrtve. U tekstu koji je pred vama ukazaćemo vam na različite vrste prevara i ponudićemo vam praktične savete kako da se zaštite od njih. Dalje

Prevare na internetu, 3. deo

Tekstovi o zaštiti, 29.11.2010.

Prevare na internetu, 3. deo Izreka “znanje je moć” je istinita i kad je reč o zaštiti od prevara na internetu. Ponekad je dovoljno da poznajete metode koje sajber-kriminalci koriste da ne biste i sami postali žrtva prevare. U tekstu pred vama opisani su najčešće vrste prevara. Dalje

Prevare na internetu: prepoznajte tehničke greške, 4. deo

Tekstovi o zaštiti, 30.11.2010.

Prevare na internetu: prepoznajte tehničke greške, 4. deo Ponekad je prevaru moguće prepoznati ne na osnovu informacija koje su sadržane u e-mailu, već na osnovu načina na koji je on napisan ili na osnovu njegovog izgleda. Upravo iz toga razloga ćemo, u poslednjem delu ove serije tekstova, navesti neke od tehničkih znakova prevara. Dalje

Prevare na internetu - Phishing (Fišing): društvene mreže i online igre, 2. deo

Tekstovi o zaštiti, 25.11.2010.

Prevare na internetu - Phishing (Fišing): društvene mreže i online igre, 2. deo Imate li nalog na Facebooku, Twitteru, Orkutu, LinkedInu ili bilo kojoj drugog popularnoj društvenoj mreži? Ukoliko je odgovor potvrdan, onda već znate kako izgledaju zvanična obaveštenja koja ovi servisi šalju putem e-maila svojim korisnicima. Dalje

Prezaštićen znači prezasićen sistem: previše antivirusnih programa na računaru

Tekstovi o zaštiti, 28.04.2011.

Prezaštićen znači prezasićen sistem: previše antivirusnih programa na računaru “Manje je više,” je pravilo kada se govori o estetici ili modi. Slično je i sa antivirusnim programima. Pojedini korisnici veruju da više instaliranih antivirusnih programa na kompjuteru znači bolju bezbednost. Međutim, ukoliko imate nekoliko antivirusnih programa instaliranih na računaru i ukoliko oni rade istovremeno, sa virusima nećete imati problema... Dalje

Previše Google u vašem životu? Rešite ga se

Tekstovi o zaštiti, 31.08.2010.

Previše Google u vašem životu? Rešite ga se Kad bi se od vas zatražilo da nabrojite pet reči koje vas asociraju na internet, sigurni smo da bi jedna od njih bila Google. Možda još uvek nije ušla u zvanične rečnike, ali “guglanje” je reč koju svi koriste. I svi guglaju. Benefiti korišćenja Google pretrage su očigledni pa se njima nećemo baviti. Svi imamo koristi od Google, ali postavlja se pitanje kakvu korist Google ima od nas. Dalje

Ransomware: Decenija maltretiranja, zastrašivanja i iznuđivanja

Tekstovi o zaštiti, 01.06.2015.

Ransomware: Decenija maltretiranja, zastrašivanja i iznuđivanja Prošla je skoro decenija od pojave prvog ransomwarea, malicioznog softvera koji kao taoce drži važne fajlove na računaru tražeći otkup od žrtve, vlasnika računara, da bi ih vratio. Ovaj neslavni jubilej bio je povod da kompanija Trend Micro podseti korisnike na istorijat jednih od najpohlepnijih malvera koji godinama maltretiraju korisnike računara. Iako su mediji o prvim slučajevima napada ransomwarea izveštavali još sredinom 2005. godine, sofisticiraniji malveri ove vrste koji su na neki način šifrovali fajlove... Dalje

Promena lozinke nije dovoljna za zaštitu hakovanog naloga

Tekstovi o zaštiti, 06.10.2010.

Promena lozinke nije dovoljna za zaštitu hakovanog naloga Menjanje lozinke hakovanog naloga ne znači čak ni da ste počeli da popravljate učinjenu štetu, kaže Caleb Sima, ekspert za bezbednost web aplikacija i izvršni direktor kompanije Armorize. U kolumni za Threatpost.com, Sima objašnjava svoj stav i daje smernice šta korisnici treba da učine kako bi zaštitili svoje naloge nakon hakovanja. Dalje

Rizici na internetu: Black hat SEO (2. deo)

Tekstovi o zaštiti, 14.09.2010.

Rizici na internetu: Black hat SEO (2. deo) SEO (Search Engine Optimization - Optimizacija sajta za pretraživače) odnosi se na metode koje se koriste da bi se poboljšala pozicija web sajta u rezultatima pretrage koji su rezultat određenih ključnih reči. Danas, pretraživači predstavljaju ključni resurs kada tragamo za informacijama; što je lakše pronaći web sajt, više je i potražnje za uslugama koje sajt nudi. Dalje

Recenzija: Kaspersky Internet Security 2010

Tekstovi o zaštiti, 15.04.2010.

Recenzija: Kaspersky Internet Security 2010 Kaspersky Internet Security 2010 je dobio visoke ocene zahvaljujući uspešnom otkrivanju štetnih programa, odličnim performansama i dobro dizajniranom interfejsu. Dalje

Rizici na internetu: Profit (4. deo)

Tekstovi o zaštiti, 16.09.2010.

Rizici na internetu: Profit (4. deo) Poslednji deo serijala "Rizici na internetu" bavi se profitom. Ko i kako zarađuje na račun internet korisnika i kako funkcioniše podela posla i profita u zajednici sajber-kriminala - pitanja su na koja će ovaj tekst pokušati da odgovori. Affiliate networks su prisutne već neko vreme; one su u početku korišćene za širenje adware u paketu sa besplatnim programima. Dalje

Rizici na internetu: napadi, spam, baneri, linkovi (1. deo)

Tekstovi o zaštiti, 13.09.2010.

Rizici na internetu: napadi, spam, baneri, linkovi (1. deo) Kako dolazi do infekcije kompjutera dok surfujete internetom? Kako sajber-kriminalci zarađuju prevarom internet korisnika? Serijom tekstova koje ćemo objavljivati narednih dana pokušaćemo da vam odgovorimo na neka pitanja. Poslednjih godina, rizik od infekcije računara na internetu je u stalnom porastu. To se delom može objasniti povećanjem broja ljudi koji koriste internet... Dalje

Servisi za geolokaciju ugrožavaju vašu bezbednost

Tekstovi o zaštiti, 24.08.2010.

Servisi za geolokaciju ugrožavaju vašu bezbednost Kaspersky Lab, lider u oblasti razvoja kompjuterske bezbednosti, upozorava da servisi za geolokaciju, koji omogućavaju korisnicima da sa drugima dele podatke o tome gde se trenutno nalaze, postaju veoma popularan trend na društvenim mrežama ali da istovremeno mogu veoma ugroziti bezbednost korisnika. Dalje

Rizici na internetu: Zaraženi legitimni sajtovi (3. deo)

Tekstovi o zaštiti, 15.09.2010.

Rizici na internetu: Zaraženi legitimni sajtovi (3. deo) Jedan od najozbiljnijih problema današnjeg interneta su legitimni sajtovi koji postaju opasni za svoje redovne posetioce pošto su prethodno hakovani i zaraženi malicioznim programima. Prikriveni drive-by download je metod koji se sve češće koristi za širenje malicioznih programa. U drive-by napadu, infekcija kompjutera ne zahteva učešće korisnika, niti korisnik primećuje da mu je računar zaražen. Dalje

Šest saveta za sigurnije prisustvo na Facebook-u

Tekstovi o zaštiti, 09.08.2010.

Šest saveta za sigurnije prisustvo na Facebook-u Proizvođač antivirusnog softvera F-Secure objavio je vodič za korisnike Facebook-a koji njihovo prisustvo na mreži može da učini bezbednijim. U tekstu koji je pred vama prenosimo vam neke od njihovih saveta. Dalje

Šest pravila za bezbedniji online banking

Tekstovi o zaštiti, 06.08.2010.

Šest pravila za bezbedniji online banking Bez obzira da li putem interneta samo proveravate svoj račun u banci, plaćate račune, kupujete ili prodajete nešto, trebalo bi da se pridržavate nekih osnovnih pravila kako bi rizik sveli na minimum. Evo šta vam savetuje Microsoft... Dalje

Siva ekonomija lažnih antivirusa

Tekstovi o zaštiti, 08.07.2011.

Siva ekonomija lažnih antivirusa Istraživanje tima Univerziteta Kalifornije u Santa Barbari pokazalo je da nešto manje od 10% žrtava prevara sa lažnim antivirusnim programima zatraži povraćaj novca koji su uložili u beskorisni softver. Ali to nije jedino što je iznenadilo istraživače. Dalje

Šifre (passwords)

Tekstovi o zaštiti, 12.11.2009.

Šifre (passwords) Izbor dobre šifre je od presudne važnosti za online bezbednost. Sledite nekoliko zlatnih pravila koje iznenađujući broj ljudi ignoriše. Tri najčešće šifre na internetu su “password”, “monkey” i “123456”. Dalje

Stranice:
Prijavite se na našu mailing listu i primajte najnovije vesti (jednom dnevno) putem emaila svakog radnog dana besplatno:

Izdvojeno

Kako da prepoznate da vam je računar zaražen malverom

Kako da prepoznate da vam je računar zaražen malverom

Uključujete računar i čekate. Čekate. I dalje čekate. Najzad se pojavljuje desktop ali stvari ne izgledaju mnogo bolje. Internet je spor, program... Dalje

Evo šta treba da uradite ako neko pokušava da vam hakuje nalog

Evo šta treba da uradite ako neko pokušava da vam hakuje nalog

I to se dešava... Vaš nalog je napadnut. Vidite zahtev za promenom lozinke, email ili SMS obaveštenje o pokušaju neovlašćenog prijavljivanja na ... Dalje

Kako funkcioniše ruski finansijski sajber kriminal (2. deo)

Kako funkcioniše ruski finansijski sajber kriminal (2. deo)

Grupe koje se bave sajber kriminalom organizovane su na sličan način kao i bilo koja IT kompanija. Ključne uloge u tim grupama igraju programeri ko... Dalje

Kako funkcioniše ruski finansijski sajber kriminal (1. deo)

Kako funkcioniše ruski finansijski sajber kriminal (1. deo)

Rusko sajber podzemlje, kome pripadaju sajber kriminalci iz Ruske Federacije i nekih država bivšeg SSSR-a, pre svih, iz Ukrajine i baltičkih zemalj... Dalje

Kako da se zaštitite od fišinga

Kako da se zaštitite od fišinga

Ako malo razmislite, mala je razlika između pecanja na internetu poznatog pod nazivom fišing, i stvarnog pecanja. Jedna od glavnih razlika je to št... Dalje