5 mitova o bezbednosti računara
Tekstovi o zaštiti, 10.07.2012.
Mitovi o bezbednosti računara, kao i svi drugi mitovi, posledica su nedostatka informacija, prepostavki, generalizacije određenih događaja itd. Kao i svi drugi mitovi, i oni se prenose od čoveka do čoveka, jer obično izgledaju dovoljno uverljivo da bi mogli biti istiniti. Iako nisu neposredna pretnja bezbednosti računara i njihovih korisnika, oni ipak mogu biti odgovorni za neodgovorno ponašanje korisnika, koji tako povećava svoje šanse da postane žrtva. Dalje
2011: Pregled godine
Tekstovi o zaštiti, 28.12.2011.
Kada se govori o bezbednosti u sajber prostoru godina koja je za nama obilovala je dešavanjima. Tek što se pometnja koju je napravio kompjuterski crv Stuxnet stišala pojavio se Duqu, novi malware koji je i dalje predmet polemika među stručnjacima za kompjutersku bezbednost i analitičarima koji podeljeni u dva tabora razmatraju vezu ovog Trojanca sa Stuxnet-om. Afera Wikileaks, sudbina njegovog osnivača Džulijana Asanža, napadi hakerskih grupa Anonimni i LulzSec na brojne kompanije i veb sajtove, polemike i reakcije javnosti i vlasti na ozbiljna kršenja prava na privatnost korisnika interneta od strane Facebook-a i oglašivačkih mreža, samo su neki od događaja koji su obeležili prethodnu godinu. Dalje
5 najčešćih prevara na TikToku
Tekstovi o zaštiti, 04.10.2022.
TikTok je sve popularniji, i kao što je to bio slučaj sa svim društvenim mrežama u fazi ekspanzije, osim sve većeg broja korisnika, na platformi je sve više i prevaranata. Za samo šest godina TikTok je postao dominantna platforma za deljenje i gledanje kratkih video snimaka, na kojoj korisnici bar kada je reč o nekim delovima sveta, provode više vremena nego na YouTubeu. Sajber kriminalci su veoma kreativni i uvek... Dalje
5 najčešćih načina na koje sajber-kriminalci kradu podatke sa platnih kartica
Tekstovi o zaštiti, 08.07.2022.
Podzemlje sajber-kriminala je mašina za pravljenje para koja kriminalcima donosi milijarde dolara godišnje. Na sajtovima mračnog veba skrivenim od policije i većine korisnika interneta, sajber kriminalci kupuju i prodaju ogromne količine ukradenih podataka, kao i hakerske alate potrebne da bi se do njih došlo. Smatra se da je na takvim sajtovima trenutno u opticaju čak 24 milijarde ilegalno stečenih korisničkih imena... Dalje
7 pravila da izbegnete fišing napad na Facebook profil
Tekstovi o zaštiti, 21.05.2015.
Fišing je vrsta napada na lične podatke koji se pojavljuje u obliku lažnog emaila ili web sajta, tako da deluje kao da dolazi sa respektabilnog web sajta, što naravno nije slučaj. Na primer, korisnik može da dobije email koji vizuelno izgleda identično kao poruka od Facebooka, s tim što će od njega biti zahtevano da resetuje lozinku, a to se najčešće događa tako što se pojavljuje prozor za prijavljivanje (logovanje) gde korisnik treba da unese svoje podatke. Nakon što korisnik klikne na ovaj prozor... Dalje
5 sigurnih znakova prevara na internetu
Tekstovi o zaštiti, 30.12.2021.
Niko nije siguran od prevaranata na internetu. Ali bez obzira na to ko je žrtva ili koliko je sofisticirana prevara, uvek postoji način da se prepozna prevara pre nego što bude prekasno. Stručnjaci Kaspersky Laba otkrivaju pet uobičajenih znakova prevara na internetu koji će vam pomoći da izbegnete opasnost. Prevaranti često igraju na kartu pohlepe ili straha. U prvom slučaju obećavaju potencijalnoj žrtvi... Dalje
Prema istraživanju kompanije Acronis, 83% kompjuterskih korisnika svesno je značaja redovnog pravljenja backupa. Uprkos tome, u praksi su procenti se znatno razlikuju. Naime, istraživanje koje je uradila kompanija Acronis, koja pruža usluge online backupa, skoro trećina korisnika (29%) uopšte ne pravi backup... 
Telegram je popularna aplikacija među prevarantima iz nekoliko razloga. Prvo, nudi visok nivo anonimnosti, jer se korisnici mogu prijaviti bez otkrivanja svojih brojeva telefona, što otežava otkrivanje identiteta prevaranata. Pored toga, aplikacija pruža uslugu šifrovanih poruka, što policiji otežava praćenje njihovih aktivnosti. Međutim, prevarante Telegram najviše privlači zbog ogromne baze korisnika iz celog sveta... 
Da li znate da ako koristite Windows 10 Microsoft može da prati svaku reč koju kucate ili kažete digitalnom asistentu Cortana? Besplatna nadogradnja na Windows 10 ipak ima svoju cenu - zahvaljujući jednoj komponenti softvera Microsoft može da prikuplja informacije o glasovima i otkucanim karakterima. Ova komponenta softvera se praktično ponaša kao keylogger. Kada imate interakciju sa vašim Windows uređajem bilo da govorite, pišete ili kucate, Microsoft prikuplja informacije o tome, uključujući i informacije... 
Za onog koji želi da kontroliše nekog na internetu, osvajanje kontrole treba da počne emailom žrtve. Ako imate email, imate i žrtvu. Ovakva strategija nikada nije bila delotvornija nego danas kada ima toliko mnogo društvenih mreža, servisa i sajtova za kupovinu preko interneta koji su povezani sa email adresama korisnika. Istraživanje koje je sproveo Lukas Lungren iz IOActive pokazalo je kako može biti jednostavno sticanje kontrole nad nečijim email nalogom... 
Ambulanta je jedan od potforuma MyCity foruma, koji je specijalizovan za pomoć korisnicima koji imaju problema sa malicioznim programima (eng. Malware-om) na računaru. Kako raste broj malicioznih programa koji se pojave u toku dana, kao i njihova kompleksnost, isti mogu na različite načine da "obmanu" zaštitni softver na računaru i zaraze operativni sistem. Neki od njih mogu potpuno da onemoguće zaštitni softver na računaru. Usled navedenog se javila potreba za postojanjem stručnog kadra koji će, upotrebom specijalnih softverskih alata, dijagnostikovati stanje na računaru korisnika i ukloniti maliciozne programe. .jpg)
Vaša lozinka je najverovatnije već kompromitovana ili će biti u bliskoj budućnosti. Zbog toga je korišćenje menadžera lozinki koji može da generiše zaista nasumične lozinke toliko bitno, kaže stručnjak za bezbednost Rodžer Grajms iz kompanije koja se bavi edukacijom o sajber bezbednosti KnowBe4. Govoreći na vebinaru, Grajms, koji se decenijama bavi hakovanjem i koji je autor brojnih članaka o sajber bezbednosti... .jpg)
Dobro dizajnirana aplikacija treba da zahteva samo dozvole neophodne za njenu funkcionalnost. Budite uvek oprezni kada dajete dozvole aplikacijama i pažljivo ih pregledajte tokom instalacije jer neretko aplikacije traže dozvole koje im nisu potrebne da bi radile ono što obećavaju. Finansijske aplikacije idu i korak dalje, zbog čega predstavljaju poseban rizik po privatnost i bezbednost. Tim istraživača... 
Ambulanta MyCity foruma nedavno je proslavila šest godina rada. O Ambulanti i njenim članovima koji volonterski godinama unazad pomažu korisnicima zaraženih računara pisali smo prošle godine, a ovoga puta predstavićemo vam AMF školu koja funkcioniše u okviru Ambulante i čiji polaznik možete biti i vi, ukoliko želite da postanete deo ovog tima. 
Ako je krađa identiteta nešto što vas uopšte ne brine, razmislite još jednom - takozvana reidentifikacija, odnosno identifikacija stvarnih ljudi pomoću anonimnih podataka je jedan od najvećih problema u savremenom digitalnom svetu. 
Verujemo da se mnogim korisnicima nije činila praktičnom ideja da ostanu bez grafičkog prikaza ikona, što se dešava primenom spomenute Microsoft-ove alatke FixIt Tool. Besplatna alatka koju je napravio Sophos instalira novi program za upravljanje ikonama koji blokira Windows Shortcut propust bez gubljenja grafičkog prikaza ikona. 
Prilikom kupovine na internetu morate se držati osnovnih pravila kako biste zaštitili svoje lične podatke i svoj novac. Ne koristite u tu svrhu javne kompjutere ili bežični 'hot spot' internet. Ukoliko koristite Internet Explorer, u tabulatoru Security (Tools → Internet Option → Security → Internet Zone), podesite nivo sigurnosti (Security level) na High. 
Za internet oglašivače je generisanje specifičnih oglasa tačno u vreme posete korisnika određenom veb sajtu (dakle, ni pre ni kasnije) od ključnog značaja. Funkcionisanje ovog mehanizma oglašivači duguju tehnologiji kolačića, kukiza (cookies). Dakle, kolačići na internetu postoje isključivo radi dobrobiti oglašivača, a ne veb surfera. 
Ne umete da objasnite razliku između virusa i crva? Mislite da se 'rootkit' koristi u baštovanstvu ili da je 'botnet' nešto iz Ratova zvezda? Pročitajte tekst ispod i za kratko vreme obogatite svoj cyber-kriminalni rečnik. U prošlosti, pretnju personalnim računarima uglavnom su predstavljali virusi i crvi. Glavni cilj ovih programa bio je širenje; međutim, neki programi bili su pisani tako da prouzrokuju štetu fajlovima i kompjuterima. Upotreba takvog štetnog softvera, nazvanog i kao „malware“, može se opisati kao "cyber vandalizam". 
Prvi dokumentovani virus za Mac računare pojavio se četiri godine pre prvog virusa pisanog za Windows. Međutim, godinama brižljivo negovan mit o bezbednosti Mac računara zatekao je nespremnim njihove korisnike sada kada je očigledno da je Apple-ov medeni mesec sa autorima malvera završen. Ali taj “brak” sklopljen je pre više od trideset godina a tekst koji sledi je priča o tome kako je počeo i šta se događalo za to vreme. 
Neverovatno je koliko često dobijamo poruke da smo dobitnici premije na lutriji. Sve ove srećne vesti imaju nešto zajedničko: dobitnik se obaveštava da je osvojio određenu novčanu sumu na nekoj lutriji i da mora da kontaktira predstavnika lutrije kako bi dobio osvojeni novac. Iako zvuči primamljivo, ovo nije ništa drugo nego tipična internet prevara. .jpg)
Osnivač Telegrama Pavel Durov pušten je iz pritvora u Francuskoj juče poslepodne, a tužilaštvo u Parizu je saopštilo da je pokrenuta zvanična istraga protiv njega zbog organizovanog kriminala na njegovoj platformi i odbijanja saradnje sa vlastima. Durov je pušten uz kauciju od pet miliona evra. U međuvremenu, istraživači Kaspersky Laba primetili su prevarante koji već koriste ogromnu pažnju koju je privuklo hapšenje... 
Svi smo mnogo puta videli ovakve dosadne zahteve, posebno otkako je Opšta uredba EU o zaštiti podataka (GDPR) stupila na snagu, u maju 2018. GDPR, ali i drugi zakoni o privatnosti podataka, primorava kompanije da od korisnika dobiju jasnu saglasnost za čuvanje kolačića, malih paketa podataka koji olakšavaju onlajn kupovinu, prijavljivanje, prikazivanje oglasa i još mnogo toga. Veb sajtovi su koristili kolačiće mnogo... 
Kada su se nedavno na internetu pojavile neke alarmantne fotografije, snimljene robot usisivačem, a među njima i fotografija na kojoj je vlasnik usisivača uhvaćen u toaletu, mnogima je bilo smešno, ali se postavilo pitanje i kako je to moguće i da li ovakvi usisivači imaju kamere, i ako imaju, zbog čega su im potrebne. Na ove dileme pokušali su da odgovore stručnjaci kompanije Kaspersky. Najpre, treba razjasniti. 
Dugi niz godina kruže glasine o tome da nas pametni uređaji, pre svega telefoni, prisluškuju. Sigurno ste čuli priču ili ste i sami doživeli da pričate o nečemu što želite da kupite, da bi zatim bili bombardovani reklamama na internetu baš za ono o čemu ste pričali. Pre nekoliko godina istraživači iz kompanije Kaspersky proveravali su ove tvrdnje i zaključili da oglašivači ne prisluškuju. Međutim, nedavno su se pojavile... 
Pametni kućni uređaji postaju sve popularniji poslednjih godina. Međutim, kako sve više ovih uređaja postaje međusobno povezano i kako prikupljaju i prenose sve više podataka, raste zabrinutost u vezi sa implikacijama na privatnost i bezbednost njihove upotrebe. Pametni kućni uređaji kao što su pametni termostati, sigurnosne kamere, brave na vratima, svetla, pa čak i uređaji kao što su frižideri... 
Zbog uzrasta u kom se susreću sa modernim tehnologijama, deca i mladi se često nazivaju “digitalnim domorocima”. U odnosu na starije, koji su nove tehnologije upoznali tek u odraslom dobu, deca su mnogo bolje barataju sa kompjuterima i telefonima, i bolje se snalaze na internetu. Kaspersky je nedavno sproveo anketu kako bi saznao tačno koliko deca i mladi razumeju tehnologiju kada su u pitanju digitalne... 
Internet pruža izvanredne mogućnosti kada je reč o socijalizaciji i razvoju dece, ali istovremeno, on je prepun opasnosti koje vrebaju, naročito onda kada roditelji ne prate u dovoljnoj meri aktivnosti svoje dece tokom boravka na internetu. Sajber kriminalci i prevaranti su sveprisutni na internetu. Opasnost koju oni predstavljaju može ugroziti i decu tokom njihovog surfovanja internetom... 
Nedavna studija koju je naručio Bitdefender pokazala je da prosečni korisnici imaju u proseku osam naloga na mreži - naloge na društvenim mrežama, naloge u onlajn prodavnicama, platformama za video strimovanje, naloge na sajtovima na kojima plaćaju komunalne usluge, naloge za avio kompanije itd. Svake godine imamo sve više naloga, jer internet servisi obično zahtevaju autentifikaciju sa korisničkim... 
Email nije naročito omiljen kanal komunikacije u dečijoj populaciji. Pa ipak, s obzirom da je email potreban za registraciju naloga na različitim forumima, društvenim mrežama, chat klijentima, online igrama i raznim drugim sajtovima, on se još uvek redovno koristi. 
Deca vole društvene mreže, mesta na kojima se mogu družiti, upoznavati sa drugim ljudima, gde mogu igrati igrice i na kojima mogu gledati video snimke i fotografije. I sajber kriminalci, iz svojih razloga, takođe vole sajtove društvenih mreža. Konstantin Ignatiev iz Kaspersky Laboratorije napravio je mali eksperiment... 
Svako od nas je verovatno bar jednom instalirao neki dodatak za veb pregledač. Međutim, mali broj nas razmišlja da li je ekstenzija za pregledač bezbedna. Nažalost, ove naizgled bezazlene mini aplikacije mogu biti daleko opasnije nego što izgledaju na prvi pogled. Ekstenzija za pregledač je dodatak koji vašem pretraživaču dodaje funkcionalnost. Na primer, mogu blokirati oglase na veb sajtovima, proveravati... 
Zloupotreba tehnologije predstavlja rastući problem za mnoge ljude. Sajber nasilje i uhođenje na mreži ostaju široko rasprostranjena pretnja za korisnike interneta, posebno za žene. Problem sa kojim se žene često suočavaju je doksing (doxing) - prikupljanje i objavljivanje ličnih podataka bez njihovog pristanka. I kao i mnogi drugi problemi zloupotrebe tehnologije, i ovaj može da se preseli iz digitalnog sveta u fizički. 
I to se dešava... Vaš nalog je napadnut. Vidite zahtev za promenom lozinke, email ili SMS obaveštenje o pokušaju neovlašćenog prijavljivanja na vaš email nalog. Šta možete uraditi ako se to desi da biste se zaštitili? Za početak, dobro je što dobijate takva obaveštenja. Ali činjenica da neko pokušava da hakuje vaš nalog vas zabrinjava. Nebitno da li je u pitanju vaš nalog na društvenoj mreži ili neko pokušava da se prijavi na vaš bankovni nalog, u većini slučajeva, sajber kriminalci koriste slične taktike. 
Mnogo vremena koje provodimo pred ekranom, bilo da je u pitanju laptop ili pametni telefon, znači da smo mnogo vremena i ispred kamere a da toga uglavnom nismo svesni. Do pandemije mnogi su retko koristili ovu funkciju, ali Covid-19 primorao je kompanije da organizuju rad od kuće koji je često podrazumevao onlajn sastanke, škole su bile primorane da organizuju onlajn nastavu, a ljudima je to često... 
Za kompjuterske crve su svu čuli. Crvi mogu biti klasifikovani prema metodi širenja koju koriste, na primer, kako isporučuju svoju kopiju novozaraženom kompjuteru, mogu biti klasifikovani i prema načinu instalacije, načinu pokretanja i najzad, prema osobinama uobičajenim za sve štetne programe: polimorfizam, nevidljivost itd. 
Vaš wireless ruter ima jedinstveni ID, dodelili ste mu lozinku i sada ne brinete da će štedljivi komšija da koristi internet kojeg ste vi platili za svoje potrebe? Dobro, možda vaš komšija ne odgovara predstavi koju vi imate o hakerima, ali ne bi bilo loše da budete svesni rizika koji nosi bežični internet. Da je pomenuti komšija kojim slučajem haker, tri najčešća načina na koje bi on mogao da dođe do “malo” besplatnog interneta su... 
Svake nedelje proveravate da li na vašem računaru ima virusa, redovno ažurirate sistem i programe, koristite jake lozinke i generalno vodite računa na mreži ali iz nekog razloga vam je internet spor i nekim veb sajtovima ne možete da pristupite? Ako ste se prepoznali u ovom scenariju, možda je malver na koji sumnjate ne na vašem računaru, već u ruteru. Zašto ruteri? Sajber kriminalci ciljaju rutere uglavnom... 
Sirote ruske udavače, lažni nigerijski direktori i strani poslodavci poznati su akteri najčešćih i najuspešnijih prevara na internetu tokom prethodnih deset godina, pokazuje analiza kompanije Panda Labs. Sve ove prevare funkcionnišu na skoro identičan način: sajber kriminalci kontaktiraju žrtvu putem emaila ili društvene mreže. Tom prilikom od žrtve se traže podaci koje treba dostaviti emailom, kao što su broj telefona ili broj faksa. Ponekad, prevaranti pokušavaju da profitiraju na onome što je i njihov lični motiv - pohlepi potencijalne žrtve. 
Ljudi greše, i sigurno je da ste barem jednom u životu poslali ili primili poruku koja je bila namenjena nekom drugom. Ali poruke koje su poslate na pogrešan broj nažalost ponekad nisu samo slučajne greške a iza ovakvih poruka mogu biti prevaranti. Da je u pitanju prevara uglavnom nije tako očigledno, jer nema sumnjivih linkova ili pominjanja nekakve nagrade koju ste navodno osvojili. Prevaranti šalju... 
Umesto da ulažu u razvoj svojih proizvoda, proizvođači antivirusa svoje vreme i resurse troše na nastojanje da se što bolje plasiraju na testovima koji koriste zastarelih metodologija koje nemaju uporište u stvarnosti. Rezultat toga je gubitak na kvalitetu proizvoda i u izvesnom smislu obmana korisnika koji kupuju te proizvode. Kako ne treba sprovoditi testiranje? Upravo onako kako to radi većina organizacija čiji se testovi prihvataju kao merodavni, smatra Kasperski. Testiranje “na zahtev” (on-demand) je stari, konvencinalni način testiranja koji se koristi još od vremena kada internet nije izgledao ovako kako danas izgleda. 
Šta mislite šta je ono što se događa 250 miljardi puta dnevno? U redu, to je retoričko pitanje, posebno ako ste obratili pažnju na naslov. Ali svakog dana, zbirno se pošalje 250 milijardi spam poruka u inboksove širom sveta. To zvuči mnogo, ali budimo iskreni, da li vas je ova brojka zaista šokirala? Zatim, pokušajte da definišete šta podrazumevate pod spamom? Većina ljudi pretpostavlja da je tu reč o Viagri, nigerijskim pismima i drugim patetičnim, neuverljivim prevarama koje zatrpavaju vaš inboks i usporavaju vaše dnevne poslove. 
Vaš kompjuter često sporo radi? Niste sigurni u čemu je problem? Evo nekoliko konkretnih saveta šta možete sami da uradite pre nego pozovete u pomoć ovlašćeni servis ili nekog za koga verujete da može biti od pomoći. 
Jevgenij Kasperski, osnivač i direktor Kaspersky Laboratorije, objavio je nedavno na svom ličnom blogu dva teksta o svom viđenju testiranja antivirusnih programa koja su izazvala veliko komešanje u industriji antivirusnog softvera. S obzirom da je Kaspersky antivirusni softver jedan od najcenjenijih antivirusa, nema mesta pretpostavkama da je kritika Kasperskog motivisana poretkom antivirusnih proizvoda u rezultatima testova koje je sproveo PassMark, a koji su bili predmet pažnje Jevgenija Kasperskog. U svakom slučaju, kadanjedan tako respektabilan proizvođač antivirusa kritikuje način na koji ovakvi testovi sprovode, to je reakcija vredna pažnje. 
Besplatan pristup internetu bilo kada i bilo gde više nije luksuz. Gde god da se nađemo tražimo hotspot: u kafićima, u hotelima, na plaži. Ali cena takve pogodnosti je rizik za bezbednost pa stoga moramo nastojati da pronađemo ravnotežu između udobnosti i sigurnosti. Ako se povežete na javni Wi-Fi, rizikujete krađu podataka. Mnogo vrednih informacija prenosi se putem interneta, a ako sajber kriminalci... ![Kad vam internet kriminalci ukradu život [VIDEO]](/thumbs/v1_9399_Don--t share.jpg)
Internet je promenio svet između ostalog i zbog toga što su njegovi korisnici izgubili osećaj šta je ono što o nama treba da znaju drugi a šta bi trebalo da zadržimo za sebe. Da li ste se ikada ozbiljno zapitali zbog čega u stvarnom životu ne otvarate vrata svoga doma poptpunim neznacima i ne upoznajete ih sa svojom porodicom ili im pokazujete fotografije sa svojih putovanja, dok isto to sa lakoćom i bez imalo razmišljanja činite u virtuelnom životu iako su rizici takvog ponašanja isti. 
Internet kupovina je već neko vreme deo naših života, i mnogi od nas više ne mogu da zamisle svoju svakodnevicu bez nje. Nekoliko klikova i dostavljač vam na vrata donosi picu ili hranu za pse, a karte za bioskop stižu vam na vreme na email adresu. Pogodnosti internet kupovine su brojne, ali sa druge strane, ona zahteva više opreza: dok trošite svoj novac u onlajn prodavnicama i za usluge koje... 
Šoping koji podrazumeva višesatno obilaženje prodavnica je uglavom ženski “sport”. Ako niste “sportski tip” i ne volite rekreaciju ovog tipa, onda je kupovina iz fotelje, jednim klikom miša, za vas verovatno pravo rešenje. Iako ovaj način kupovine ima svoje prednosti u odnosu na tradicionalnu kupovinu, budite oprezni. Online kupovina je za neke način da zarade na nepošten način, a internet im obezbeđuje anonimnost. Prevarantima na internetu bez lica i glasa teže je ući u trag, tako da šteta koju možete pretrpeti kupujući preko internetu može biti nepopravljiva. 
Uključujete računar i čekate. Čekate. I dalje čekate. Najzad se pojavljuje desktop ali stvari ne izgledaju mnogo bolje. Internet je spor, programima treba čitava večnost da se učitaju, kursor kasni 20 sekundi za mišem. Možda ste pokušali da otvorite previše programa odjednom. Ili vam je računar možda inficiran. Nekad je infekcija malverom jednostavna i vidljiva. Nekad je ona “tihi ubica”, kažu stručnjaci kompanije Malwarebytes. Ako želite da saznate da li vam je računar “bolestan” ili ne... .jpg)
Vaš prijatelj vam iznenada šalje poruku u kojoj se nalazi sumnjiv link. Nešto kasnije šalje vam još jednu poruku u kojoj vam kaže da onu koju ste prethodno dobili nije poslao on i da ne zna kako se to dogodilo. Šta više, niste vi jedini koji je dobio spornu poruku i sada je vaš prijatelj prinuđen da i sve ostale čije se email adrese nalaze u njegovim kontaktima, kao i sve svoje Facebook prijatelje upozori da ne otvaraju linkove u porukama koje navodno šalje on. 
Mnogi roditelji postaju svesni rizika povezanih sa deljenjem fotografija i video snimaka dece na internetu. Međutim, pojavljuje se nova, zabrinjavajuća pretnja: porast AI (veštačka inteligencija) alata koji mogu da generišu veoma realistične „dipfejk“ video snimke. AI alatima je potrebna samo jedna slika ili nekoliko sekundi uzorka glasa da bi napravili ubedljivi dipfejk. Oni mogu tačno da repliciraju crte lica... 
Ako vam je dosadilo da dobijate poruke na Twitter-u kao što je „Did you see this pic of you? lol [link]“ i slične ili ako vam se oni koji prate vaš profil na Twitter-u žale da ih zasipate ovakvim porukama, krajnje je vreme je da preduzmete nešto po tom pitanju. Spam kampanja koja već neko vreme širi Twitter-om, prepoznatljiva je po porukama ovog tipa: „Is it you in this picture?“, „Did you see your pics with her?“, „ROFL they were taping you“... 
Mobilni telefoni, laptop računari i tableti omogućili su nam pristup internetu i onda kada nismo kod kuće i u kancelariji, ali su nas istovremeno učinili ranjivim na malvere i prevare zahvaljujući činjenici da većina korisnika koristi javni internet. Korisnici bez mnogo razmišljanja proveravaju šta se dešava na Facebook-u, šalju i primaju emailove, preuzimaju i objavljuju fotografije, kupuju na internetu, koriste e-banking i pristupaju osetljivim dokumentima, koristeći javni Wi-Fi u kafićima, restoranima, i na drugim javnim mestima. 
Ako malo razmislite, mala je razlika između pecanja na internetu poznatog pod nazivom fišing, i stvarnog pecanja. Jedna od glavnih razlika je to što su pecaroši na internetu isključivo kriminalci, što ne znači da među pravim pecarošima nema kriminalaca ali to je već druga priča. Druga razlika je u vrsti ulova. Dok pravi pecaroši love ribu, pecaroši na internetu love lične podatke korisnika, bankarske akreditive i druge vredne i poverljive podatke. Na žalost, pravog leka za fišing napade nema, osim opreznost... 
Kao i većina nas, i sajber-kriminalci vole praznike. Tokom praznika učestale su prevare u prodaji i fišing pod maskom poklona i čestitki, a kompanije su često baš tada meta DDoS napada ili, još gore, upada u mreže. Za sajber-kriminalce novogodišnji i božićni praznici su dobra prilika. Prvo, ljudi se opuste pre praznika, što ih čini manje spremnim za ozbiljan incident, a drugo, mnogo IT osoblja je na odmoru. Oba ova faktora... 
Leto je, sezona odmora je u punom jeku, ali i prevara čije su mete turisti. Sa kakvim opasnostima se suočavaju putnici u sezoni odmora 2023. istraživali su stručnjaci kompanije Kaspersky. Jedna od prevara u ovo doba godine su sajtovi koji imitiraju svima dobro poznat Booking.com, jedan od najpopularnijih sajtova za onlajn rezervacije hotela i apartmana. Prevaranti koji stoje iza lažnih sajtova žele da prikupe e-mail... 
Grupe koje se bave sajber kriminalom organizovane su na sličan način kao i bilo koja IT kompanija. Ključne uloge u tim grupama igraju programeri koji stvaraju novi maliciozni softver ili menjaju postojeći malver, zatim, web dizajneri koji su zaduženi za kreiranje fišing stranica, emailova itd., sistem administratori koji su odgovorni za IT infrastrukturu, testeri koji testiraju maliciozni softver, i kripteri koji su odgovorni za pakovanje malicioznog koda da bi se izbegla detekcija antivirusa. Ovim kriminalnim preduzećima rukovode šefovi... 
Rusko sajber podzemlje, kome pripadaju sajber kriminalci iz Ruske Federacije i nekih država bivšeg SSSR-a, pre svih, iz Ukrajine i baltičkih zemalja, je dobro poznato u celom svetu. Dva su glavna razloga zbog kojih je to tako. Najpre, aktivnosti sajber kriminalaca sa ruskog govornog područja često su dobro medijski propraćene u celom svetu, a drugi razlog je dostupnost online platforma koje koristi zajednica sajber kriminalaca za komunikacije, reklamiranje različitih usluga i proizvoda i diskusiju o njihovom kvalitetu... 
Mnogo smo puta govorili o važnosti izbora šifre prilikom kreiranja naloga na internetu. Naši se čitaoci sećaju da smo u tim prilikama isticali da za različite naloge treba birati različite šifre, koje nikako ne smeju biti reči koje je lako pretpostaviti. Dobro odabrana lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, pri čemu treba imati na umu da karakteri nisu samo slova, već i brojevi, simboli i znakovi interpunkcije. 
Propusti u bezbednosti programa i zlonamerni programi ugrožavaju računare korisnika, ali prava opasnost za internet korisnike dolazi od njihovih slabosti na koje sajber-kriminal računa. Društveni inženjering nudi kriminalcima mnogo tehnika koje se oslanjaju na slabosti potencijalnih žrtava. U izveštaju za 2010. godinu Cisco upozorava internet korisnike na njihove vlastite slabosti... 
Pljačku banke sa maskom na licu i pištoljem kojim pljačkaš preti uplašenoj službenici banke zahtevajući od nje da mu preda novac je scenario koji ćemo u budućnosti verovatno moći da vidimo samo u holivudskim filmovima. Novi vek i nove tehnologije promenile su u značajnoj meri naš način života. Informacije, znanje, plaćanje računa - sve je to „na klik“ daleko od nas. 
Emailovi se često koriste kao mamac za prevaru internet korisnika. Da bi bili ubedljiviji, prevaranti često falsifikuju email adrese tako da korisniku može izgledati da email stiže sa određene email adrese iako je ustvari pristigao sa sasvim druge adrese. Email protokoli ne proveravaju da li su adrese legitimne a prevaranti, fišeri i drugi zlonamerni pojedinci i grupe iskorišćavaju ovu slabost u sistemu. 
Hakovali su korporativne imejlove, krali novac od ljudi i preduzeća i u svoje prevare umešali druge, nevine ljude koji su im, ne znajući šta rade, pomagali da prebace ukradeni novac. Državljani Nigerije Solomon Ekunke Okpe i Džonson Uke Obogo nedavno su osuđeni na četiri, odnosno godinu dana zatvora zbog prevara zbog kojih su pojedinci i preduzeća pretrpeli gubitke u ukupnom iznosu od skoro milion dolara. 
Kako prevaranti mogu da hakuju vaš YouTube kanal bez lozinke i drugog faktora autentifikacije? Pre nešto više od dva meseca, popularni jutjuber Linus Tech je hakovan a sva tri njegova YouTube kanala, sa milionima pretplatnika, pala su u ruke sajber kriminalaca koji su sadržaj hakovanih kanala zamenili strimovima sa reklamama za kriptovalute. Linus Tech je tvrdio da je svoje naloge zaštitio jakom lozinkom i... 
Sponzorisani sadržaj je sve prisutniji na društvenim mrežama. Sponzorisane objave često mogu biti korisne jer su prilagođene tako da se prikazuju odabranoj publici na mreži kojoj se nudi relevantan sadržaj skrojen posebno za određene ljude. Iako personalizovani oglasi mogu da poboljšaju vaše iskustvo na mreži, nisu svi korisni a ni bezazleni. U stvari, prevare koje potiču od lažnih oglasa na društvenim mrežama... 
Postoje dva načina na koji funkcionišu fišing napadi. Jedan je da se u email poruci od korisnika traže poverljivi podaci kao što je lozinka a drugi je da se korisnik usmerava na veb stranicu društvene mreže, sajta banke, ili email servisa na kojoj će se od njega tražiti podaci potrebni za prijavu. Nikada ne izlazite u susret zahtevima u email porukama u kojima se od vas traže bilo kakvi lični podaci. 
Među društvenim mrežama, LinkedIn ima jedinstvenu poziciju. Platforma je dizajnirana za komunikaciju među profesionalcima, što automatski podrazumeva kontakt sa novim ljudima, gotovo potpunu transparentnost korisničkih informacija, kao i prilično visok stepen poverenja u potpune strance. Nedostatak ovoga je relativna lakoća stvaranja verodostojnih lažnih profila. S obzirom na ovo postavljaju se dva... 
Nemačka federalna kancelarija za informatičku bezbednost (BSI) testirala je dva računara sledeći savete svojih stručnjaka za kompjutersku bezbednost sa ciljem da se utvrdi kako ti saveti kada se primene funkcionišu u praksi. Testirana su dva računara sa potpuno zakrpljenim Windows 7 operativnim sistemom i instaliranim Microsoftovim antivirusnim programom Microsoft Security Essentials. 
Java je od 2010. godine najpopularnija meta hakerskih napada. Problem sa Java nije u novootrkivenim ranjivostima za koje se zakrpe objavljuju relativno brzo, već u činjenici da mnogi korisnici ne ažuriraju Java redovno. Šta više, mnogi među ovim korisnicima nisu čak ni svesni njenog prisustva na računarima. U svetlu činjenice da je tokom poslednjih nekoliko meseci uočen ogroman porast broja malvera koji se oslanjaju na Java i napada u kojima se koriste ranjivosti u Java, Microsoft Malware Protection Center je objavio instrukcije za korisnike o tome kako da ažuriraju, isključe ili uklone Java. 
Prošlonedeljna priča o “neuništivoj” TDL4 bot mreži privukla je mnogo pažnje kako stručne javnosti tako i prosečnih internet korisnika. Neki komentatori i istraživači koji se bave kompjuterskom bezbednošću fokusirali su se na reč “neuništiva”, pa se stekao utisak... 
Poslednjih godina Java je postala glavna meta hakerskih napada a razlozi zbog kojih je ovaj besplatni softver kompanije Oracle privlačan napadačima su njegova široka primena, (pre)dugi ciklusi ažuriranja i mnogo bagova. Ranjivosti u Java su uključene u exploit pakete i često se koriste u drive-by download napadima koji zahtevaju minimalno učešće korisnika koji ih nisu ni svesni. 
Utorak, 13. jul, bio je dan kada je 'Patch Tuesday' poslednji put uključio i zakrpe za Windows XP SP2. Posle ovog datuma, Microsoft neće više objavljivati ispravke za propuste u Windows XP sa Service Pack 2, te je naša preporuka da korisnici sa Windows XP SP2 preuzmu Service Pack 3. Za sve koji će, iz bilo kog razloga nastaviti da koriste Windows XP SP2, evo nekih saveta kako da svoj sistem učine bezbednijim... 
Mozilla Firefox je veoma kompleksan pregledač. Neki korisnici Firefoxa koriste samo njegovu osnovnu funkcionalnost, dok drugi uživaju u brojnim pogodnostima koje ovaj pregledač pruža. Jedna od oblasti na kojoj Mozilla insistira je bezbednost, pa ne čudi što Firefox dolazi sa ugrađenom zaštitom od fišinga i zlonamernog softvera kako bi sprečio potencijalne pretnje da dođu do vaših lozinki i fajlova. Naravno, Firefox nije tako dobar u zaštiti kao antivirusni softver, ali sa druge strane, takve kontrole su korisne prilikom pregledavanja... 
Hakovanje veb sajtova američkog Senata, CIA, Međunarodnog monetarnog fonda, ali i dug spisak velikih kompanija kao što su Sony, Citibank, HBGary, Mastercard, PayPal, Visa ili Amazon koje su se tokom prethodnih nekoliko meseci našle na udaru hakerskih napada pokazuju da nema nedodirljivih kao i to da niko nije potpuno bezbedan. 
BIOS (Basic Input-Output System) je osnovni softver svakog računara koji se nalazi na matičnoj ploči i koji je namenjen komunikaciji sa hardverom računara. On omogućava postavljanje osnovnih radnih parametara, pronalazi i učitava operativni sistem u radnu memoriju. Pozicija BIOS-a u arhitekturi računara je jedinstvena. S obzirom da se BIOS učitava pre operativnog sistema malver koji je krišom dospeo u BIOS se može aktivirati mnogo pre nego što bilo koji antivirusni softver ima priliku da ga otkrije. 
Do novembra 2010., virusna baza Kaspersky Laba sadržala je 258 virusnih definicija koje pokrivaju više od 1440 opasnih i malicioznih programa koji pogađaju Mac OS X. Uzimajući u obzir sve Unix sisteme, postoji 2692 virusnih definicija. Od 1440 Mac-uzoraka, 18% su virusi, 58% su Trojanci i 12% su crvi. 
Široko je rasprostranjena zabluda da su Appleovi Mac operativni sistemi toliko bezbedni da im nije potrebna bilo kakva dodatna zaštita, iako je očigledno da bilo kakav operativni sistem može imati propust kojeg hakeri mogu iskoristiti za ostvarenje svojih ciljeva. Pored toga, i sami korisnici mogu biti prevareni i dovedeni u situaciju da nesvesno ugroze bezbednost svojih računara. 
Ko je na internetu najviše izložen riziku od prevara, hakovanja i krađe identiteta? Pre nekoliko godina, mnogi bi na ovo pitanje odgovorili da su stariji korisnici interneta verovatno primarne mete onlajn prevara. To deluje kao logičan odgovor jer većina nas smatra da su fišing i email prevare dosta nespretno osmišljene prevare onih koji pokušavaju da iskoriste naivnost ljudi koji jednostavno nisu toliko snalažljivi u... 
Nesrećna je realnost Facebooka da sajber kriminalci zloupotrebljavaju platformu da bi prevarili korisnike društvene mreže na ovaj ili onaj način. Američka Federalna komisija za trgovinu (FTC), upozorila je na trend rasta jedne od prevara na platformama u vlasništvu Mete - prevara sa kriptovalutama. Prema nedavno objavljenom izveštaju FTC-a, Instagram i Facebook su odgovorni za većinu kripto prevara na... 
Ko vas prati na internetu, šta žele da znaju o vama i zašto? Ima mnogo preterivanja, neopravdanih strahova i zabluda kada je reč o praćenju korisnika na internetu. Sa druge strane, ima i onih koji potcenjuju činjenicu da se aktivnosti korisnika na internetu prate a podaci o njima prikupljaju. Ukoliko ste od onih koji tome ne pridaju značaj, razmislite dobro. Više od 800 kompanija ostavlja kolačiće na računarima korisnika. Možda vi niste čuli za većinu tih kompanija ali oni za vas jesu. 
Kompjutersko podzemlje oslobođeno plaćanja internet usluga, kao što su pristup internetu, email i web hosting, pruža nove mogućnosti za ilegalnu aktivnost uz odgovarajuću satisfakciju dobijanja “svega za ništa”. Oni koji pišu viruse pripadaju jednoj od četiri opšte grupe: cyber-vandali, koji mogu biti svrstani u dve kategorije, i ozbiljniji programeri, koji takođe mogu biti svrstani u dve grupe. 
Sve dok ljudi budu tražili besplatne igre u vidu nelicenciranih kopija, sajber kriminalci će ih pljačkati. Stručnjaci kompanije Kaspersky pratili su kako su sajber kriminalci prošle godine zarađivali od igrača koji su štedeli i na igrama i na bezbednosti, završavajući sa aplikacijama koje nisu bile ono što su očekivali kada su ih preuzimali. Možda je najčešće iznenađenje za “štedljive” igrače na koje naizlaze u popularnim... 
Ažuriranje softvera na uređajima zaposlenih je stalan i zahtevan posao. Nekada preduzećima nedostaju resursi da bi se taj posao obavljao kako bi trebalo. U proseku, desetine novih ranjivosti se pronađu svakog dana i stotine, pa čak i hiljade zakrpa za njih se objave svakog meseca. Koja ažuriranja bi onda trebalo da budu prioritet? Iako nema jednostavnog odgovora i iako strategije ažuriranja u preduzećima mogu... 
Kompjuterski virusi se mogu klasifikovati prema svom okruženju i metodama infekcije. Pod okruženjem se podrazumeva aplikacija ili operativni sistem čije je prisustvo potrebno kako bi virus inficirao fajlove. Metode infekcije su tehnike koje se koriste za ubacivanje virusnog koda u dati fajl. 
Korisnici računara koji ne koriste elektronski banking i ne čuvaju osetljive podatke na računarima, često ne shvataju zašto bi neko želeo da napadne njihov računar, a mnogi takođe ne shvataju šta bi mogli da izgube ukoliko se njihovi email nalozi nađu u pogrešnim rukama. Brajan Krebs, poznati bloger koji se bavi temama računarske bezbednosti, objavio je na svom blogu Krebs on Security tekst pod nazivom “Vrednost hakovanog email naloga”, sa željom da ukaže na vrednost koju za kriminalce imaju email nalozi običnih korisnika koji često svoje lične podatke izlažu riziku zbog nemara i propusta da valjano zaštite svoje inbox-ove. 
Ove godine navršava se 40 godina od pojave prvog kompjuterskog virusa Creeper. U čast četrdesetog rođendana kompjuterskog virusa, FortiGuard Laboratorija napravila je pregled najznačajnijh računarskih virusa tokom njihove duge istorije. 
Ove godine navršava se 40 godina od pojave prvog kompjuterskog virusa Creeper. Od Creeper-a do kompjuterskog crva Stuxnet sajber-prostorom su prodefilovali mnogobrojni zlonamerni programi. Početkom devedestih godina prošlog veka dogodila se prva ekspanzija kompjuterskih virusa kojih je tada bilo svega 1300... 
Ako ste u manjinskoj grupi naprednih korisnika kompjutera, onda ovo nije tekst za vas. Za sve ostale, koji pripadaju većini koja kompjuter koristi za surfovanje internetom i korišćenje Microsoft Office proizvoda, ovaj vodič bi mogao da bude od velike koristi. Kada uključite ruter, primetićete da mu je već dodeljeno korisničko ime i lozinka. 
Može se reći da smo ovim videli sve. Potpuno je nezamislivo da maliciozni programi (malware) imaju i tehničku podršku, ali nas je Nicolas Brulez, ekspert Kapsersky Lab-a svojim nedavnim postom na Kaspersky blogu ubedio u suprotno. Prenosimo njegov tekst u celini. 
Iako je većina ljudi svesna opasnosti povezanih sa kupovinom na internetu, mnogi nisu svesni kako se njihovi podaci koriste i kakve bi posledice mogle biti. Sajber kriminalci mogu da koriste vaše lične podatke da kupuju koristeći vašu kreditnu karticu (uključujući ilegalnu robu), dobiju kreditne gotovinske avanse, pa čak i da vam ukradu identitet. Ovo doba godine je unosno za sajber kriminalce koji računaju na to... 
Ako ovog leta planirate odmor, onda imate razlog da nastavite sa čitanjem ovog teksta. Nema sumnje da će se u vašem prtljagu naći smart telefon, tablet uređaj i/ili kamera kako biste zabeležili sve zanimljive trenutke odmora koje ćete, s obzirom na trend koji su nametnule popularne društvene mreže, odmah ili što pre podeliti sa svojim prijateljima na internetu. Većina nas se po dolasku na odredište i ne raspakuje a već traži internet konekciju. Roming je skupa opcija, pa je besplatni javni Wi-Fi internet najjeftinije rešenje za većinu turista. 
